Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИСПОРУКА РОБЕ С НЕДОСТАДИМА У КВАЛИТЕТИ

127

riage ne permet pas de conclure que la déclaration en question est de nature constitutive. Ensuite, la Constitution de la République socialiste fédérative de Yugoslavie spécifie que „le mariage est contracté valablement par le libre consentement des personnes qui le contractent” (article 58). Enfin, la tradition est compatible de même avec une telle attitude. Il faut avoir en vue également les besoins pratiques. En outre, il y a toute une série d’hypothèses dans lesqueles on peut poser la question du moment de la conclusion du mariage, ce qui ne serait pas conforme au besoin de la certitude dans un domaine où elle est d’une nécessité pressante. Concluons: premièrement, il est possible de distinguer la communauté de fait du mariage et, deuxièmement, le mariage est contracté au moment que la déclaration de volonté est faite par les fiancés qu’ils consentent à contracter mariage.

ПРАВА КУПЦА У СЛУЧАЈУ ИСПОРУКЕ РОБЕ С НЕДОСТАД ЦИМА У КВАЛИТЕТИ

Према Опћим узанцама за промет робом, купац који je уредыо и на. вријеме ставио продаваоцу приговоре због утврђених недостатака испоручене робе, може по свом избору: а) одустати од уговора, а исноручену робу ставити продаваоцу на располагање; б) тражити испуњење уговора, а испоручену робу -ставити продаваоцу на располагакье; в) тражите снижете пијене сразмјерно мањој вриједности испоручене робе; д) тражити да продавалац у примјереном року отклони недостатке, ако су они отклоњиви (1). Купац je овлашћен да својом изјавом изабере било које од четири неведена. права без да о томе тражи одлуку суда (2). Овдје се, найме, ради о искључивом праву купца, чији избор није увјетован пристанком продаваоца(З). На овај начин су Опће узанце оставиле купцу на расположењу већи избор права него што je то био случај с неким нашим бившим трговачким законима. Оне су, међугим, задржале принцип алтернативног опредељивања за било које од њих уз могућност кумулације с правом тражења накнаде штете (4). Узанце су пошле даље и од становишта нашег грађанског права које ограничава купчев избор утолико, што. je он овлаштен да тражи раскид уговора, само.онда, ако се недостатак на испорученој ствари не може отклонити и смета њенрј. уредној док жу кад то није случај припада само право да тражи примјерно смањење куповн.е цијене или уклањање недостатака. Разумије се да купац у свим овим случајевима /? f/' ■ може тражйтй и накнаду штете према опћим принципима (5). Оне дају купцу такав избор овлаштења, какав обично није у толикој мјери заступ-

(1) Опћа узанда бр. 154. (2) Капор-Антонијевић: Привредно право, послови робног промета, Веоград. 1961, с. 116. (3) Рјешење Врховног привредног суда бр. Сл. 372/63 од 2. априла 1963., објављено у Збирци судских одлука, књ. VIII, св. 1, одлука бр. 157. (4) В. чл. 348 Хрватског трговачког закона; чл, 366 Трговачког закона за Босну и Херцеговину и чл. 348 Трговачког закона од 1937, који није никада ступио на снагу..

(5) В. § 932 Новелираног Опћег грађанског законика.