Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чан, говорим језик, само странац који je евентуално студирао правне науке и дуже времена живео у земљи чијим се правом сада бави, могао би да претендује на то да у овом погледу заиста неће имати тешкоћа. Другу тешкоћу представља потреба познавања правног система у целини, његовог духа и, посебно, правних извора. Када je у питању сопствени правки систем, основана je претпоставка да домаћи правник схвата шегову суштину, да има бар један општи, ако не и у детаљима, увид у њега, да увиђа телеолошки смисао појединих правних прописа, да познаје различите међусобне везе и утицаје, да уме добро да се користи правним изворима, знајући њихове хијерархијске односе итд. Уз то, он je по правилу у току свих промена у правном систему и ажурно их прати. Све то je врло тешко остварити у односу, на иностране правне системе. Потребан je и врло велики напор и доста времена кога у савременим условима живота све више недостаје да се, поред сопственог правног система, добро познаје, у напред наведеном смислу, само још један туђ правый систем, а да и не говоримо о више њих (5). У вези с тим, стоји даља тешкоћа која ce састоји у неопходности познавања опште атмосфере у којој дејствује дати правый систем. Ту атмосферу ствара на првом месту друштвено-економско уређење, а затим традиција, менталитет људи итд. Друштвено-економско уређење у великој мери прожима све институције дате земље; његова начела су присутна у свим областима живота, па и у њиховом правном регулисању. Тешкоће у овом смислу су, разуме се, мање уколико je у питању поређеље између земаља са сличним друштвено-економским уређењем (6), a веће кад je реч о земл>ама са различитим друштвено-економским уређењем. У овом другом случају посебно треба водити рачуна о правним установама које, носећи исте називе, под овим привидом истоветности или бар сличности, у ствари крију често различиту суштину. Њихово олако поистовећивање може да доведе до сасвим некорисних па и погрешних резултата упоредних истраживања. Јер, примера ради, општина, као основна j единица локалне самоуправе, има знатно различит положај, улогу и функције у једној буржоаској земљи и у Југославији; суштина института наслеђивања je у основи

(5) О овоме в. врло интересантна разматрања Р. Давида у уводном поглав.ъу дела »Traité élémentaire de droit civil comparé«, објављеног y преводу под кассовом ..Упореднс право и упоредни метод“, у Збирци чланака о упоредном праву, св. I, стр. 9 и д., коју je издао Институт за упоредно право 1958. (6) Међутим, при томе се ствари не смеју упрошћавати схватањем да у оквиру два основна облика друштвено-економског уређења, социјалистичког и буржоаског, не постоје у многом погледу често знатне разлике. Кад су у питању социјалистичке земље, њихова друштвено-ёкономска уређења ниуколкко нису униформна. Остављајући по страни случај наше земље, чији je пут у социјализам у знатној мери специфичан, већ узимајући у обзир само остале социјалистичке земље, два примера, узета надохват из две различите области друштвено-економског уређења, биће довољна да поткрепе ову тврдњу. Тако, док je у неким содијалистичким земљамз пољопривредно земљшпте у потпуности национализовано, у другима аграрии максимум износи и по више десетина хектара. Или, док je негде уведен чист једнопартијски систем, другде се толерише постојање више политичких партија, итд. Очигледно je да овакве и многе друге разлике сведоче о томе да социјалистичко друштвено-економско уређење представља један генерички појам, у оквиру кога ce epehy пзвесне специфичности које, не дирајући у оно што je опште и заједничко, указују на посебне карактеристике тог уређења у свакој социјалистичкој земљи посебно. Кад су пак у питању буржоаске земље, више je него очигледно да се међу њиховим друштвено-економским уређешима, која као заједничко спаја то што су сва она буржоаска, срећу у многим областима знатне разлике.