Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЕМПИРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА У УПОРЕДНИМ СТУДИЈАМА ПРАВА

65

различита у буржоаским и социјалистпчким земљама; између уговорне одговорности у буржоаским и социјалистичким земљама постоје знатне разлике у карактеру те одговорности и њеним последицама, итд. Ако о свему овоме не би било вођено рачуна, сасвим би се изгубила сврха упоредних истраживаньа и она свела на утврђивање формалних сличности или разлика. Према томе, врло je важно проникнута у суштину друштвено-економског уређења земље чији се правки систем проучава, а то je истовремено врло тешко (7). Не само због тога што je то уређење комплексно и што о њему треба сазнати много што шта, него и зато што правник, формиран у условима једног друштвено-економског уређења, често нема развијена чула за уочавање и схватање смисла и суштине правних установа пониклих у условима различитог друштвено-економског уређења. Други елемент који сачињава атмосферу у којој функционише правки систем представља традиција. Утицај традиције, као производа историјског развоја, je негде јачи, а негде слабији, али га по правилу готово увек има. Најјачи je свакако у Енглеској, најслабији вероватно у социјалистичким земљама, које су, спроводећи социјалистичку револуцију, раскинуле с многим традицијама. Поједини, спољни, феномени утицаја традиције откривају се и схватају врло лако, али зато има других, скривенијих, а у ствари важнијих, чије уочавање и сазнавање за странца изазива знатне тешкоће. Слично стоји ствар и са менталитетом људи, који je у низу манифестација различит од земље до земље, итд. Најзад, посебну тешкоћу, и то тешкоћу најтешње повезану са емпиријским истраживањима, представља проблем стицања сазнања о примени правних норми у пракси, проблем какво je law in action y земљи чији je правни систем предмет истраживања. Они који ce баве империјским истраживањима врло добро знају на какве тешкоће наилазе приликом тих истраживања у сопственој земљи. Те тешкоће ce састоје y поставл>ању основа истраживања, њиховом истраживању, њиховом организовању, сређивању резултата и, посебно, извлачењу правилних закључака из њих. Све те тешкоће су, у још већој мери, присутне и приликом емпиријских истраживања у области страног права; међутим, осим њих, појављују се и многе друге везане за напред изнете моменте који отежавају свако проучавање примене страног права. На који начин те тешкоће утачу на реалне могућности спровођења емпиријских истраживања у упоредним студијама биће конкретније изложено у оквиру следеће тачке овог саопштења. 5. Могућност емпиријских истраживања у упоредним студијама у области права изгледа да се могу класификовати у оквиру следеће три трупе, и то идући од оптималних ка најмање повољним.

(7) В. Р. Давид (Упоредно право и упоредни метод, с. 15): „У свим земљама право je у блиском односу са свим осталим видовима друштвеног живота. Оно се не може схватити без познавање друштва у коме се примењује и без сазнагьа облика понашања, мишљења и осећања чланова тог друштва... Да би се упознало једно стране право, потребно je, према томе, упознати стране друштво, друштвену средину у којој се то страно право примењује.“ И даље (с. 20): „За познавање једне земље није довољно, како се то сувише често мисли, знати њен језик, што само по себи већ није лако јер je правнички језик уопште, као технички, у основи различит од обичног говорног језика, потребно je познавати њену историју, климу, социјални застав, религију, веровања, политику, управну и судску организацију, економске и трговинске односе, читав скуп података свих врста, за које je, у великом 6poj'y случајева, потребно више непосредно посматрање него знагье.“