Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

80

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Продужујући да формално посматрамо, по Герузији би испало да je Спарта слабије бирократизована од републиканског Рима. Јер, у Риму одлучују сенатори који су доживотни, а у Спарти ефори ко je народна скупштина бира на годину дана из круга најбогатијих и најзаслужнијих (слично конзулима у Риму). Међутим, Спартанац, који je много више војнички дисциплинован чак и од Римл>анина, није имао шта да бира ако се налази ван аристократског круга. Веома „убедльиво” на њега je деловало тројство богатство аристократије, командно позиције ефора и герузије и оружана сила. То je диктирало, не само да се он мора определити j едино за неког од аристократа, него и за кога ће се определити. Уосталом тешко je говорити и о некој непосредно демократској скушптини државе и по ньеном бројном стању; њој никада није више присуствовало од 300 људи. Њени политичари, војсковође и остали такође су живели под режимом оштре војне дисциплине. „Спартанска управа држала се... обичаја да се окружи најдубљом тајном. Већина трзавица које je потресаху биле су скривене.” (11.) Упадљива je истоветност у завери ћутања са системима који се означавају као бирократски, иако je, као што видимо, у Спарти остварен сплет бирократског, аристократског и плутократског. Аналогијом се Демостеново запажање.о деспотизму спартанске герузије протеже и на сенат републиканског Рима. Римски сенатори су били још већи деспоти, јер су они, а не конзули, имали насловну улогу у државном апарату. Епилог Спарте није ыогао бити друкчији од њеног дотадашњег развитка. Робовласничка демократка je чак и у елементарном виду њој била недостижна. Руководећу групадију аристократа, плутократа и бирократа je свргла бирократија тирана, ко ja je ослободила и хелоте, али je држала све, осим тираниновог эпарата, подаље од управљања и политичких права. Када се говори о хеленистичким државама увек се полази од тога да су оне рођене у распаду царства Александра Великог. „Под чврстом руком Александра Великог полней су замрли”; после његове смрти већ отворен процес укрштања цивилизација Јеладе и Истока, изражен у хеленизму, градио je, између осталог, и један хибридни друштвени и државни систем. Бирократски положај владара и централизованог државног механизма je наслеђе источне деспотије. Локална самоуправа у градовима, итд. je наслеђе грчког полиса. Сови сматра да je организација саме државне централе доста флуидна, док je подручна управа боље грађена (12). Вероватно je да су грчки елементи у друштву и држави утицали на ублажавање бирократизма. То није уклонило спорост управних стручњака и функционера. Илустративна je судбина једне владареве одлуке у Сирији. Донета у марту, приспела je у оближње подручје тек у мају, а на Запад Ирана у јулу (13). Грчки елементи су се изразили у динамичности робно-новчаних односа и стварању одговорајућих правних установа у чему ове државе нагтьу више полисама него деспоти јама.

(11) Ф. Де Куланж: н. д., с. 180; Кито: Грци, 1963, Нови Сад, с. 103—111.

(12) A. Sauvy; н. д., р. 13. „Всемирнаја историја“, Том 11, Москва 1956, гл. VIII. (13) Исто.