Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БИРОКРАТИ J А У ДОБУРЖОАСКИМ ДРЖАВАМА

Пошто je о правим источним деспотијама било већ нетто речи и посматрање њихових особености за нашу тему би представљало превелико нијансирање, а нас више интересује позни бирократизам, ми ћемо се на тега усредсредити, повлачећи најзначајније разлике према бирократизму источник деспотија. Економска структура царског Рима je робовласништво кога нагризају снажни феудални елементи и тенденције. Као и све феудално, то je стремило децентрализации, која би прешла у атомизацију; али je све до краја Империје бирократски централизам, поникао из одбране робовласништва Koje склапа компромисса феудалним елементима и тенденцијама, претезао (14). Државни апарат апсолутне монархије настоји да спасе од феудалства оно што се може спасти пред продираньем капиталистичких елемената и тенденција. Зато, он, слично апарату државног капитализма, води жестоку борбу са носиоцима владајућег начина производње да би их присилио да одступе од оних института старог, у корист новог, чији анахронизам доводи у питање опстанак њиховог друштва. Буржоазија апсолутне монархије, тај сопственик све важнијих средстава за производњу, поступно се инфилтрира у њен апарат, махом на стручна места, док феудалци заузимају руководећа места. Ту je државни капитализам различит од апсолутне монархије. Утицај радничке класе на буржоаски државни апарат, класе која није сопственик средстава за производњу и тек осваја неке зачетке права управљања, знатно je мањи, него буржоазије на бирократски апарат апсолутне монархије. С друге стране, цео државни механизам апсолутне монархије, у савезу са феудалцима, супротставља се буржоаским покушајима угрожавања опстанка феудализма и оним буржоаским тенденцијама ко je нису неминовне, што државни апарат, у савезу са буржоазијом, чини у односу на пролетариат у државпом капитализму. У оба случаја ради се о потлаченој класи. У бирократском Риму ради се о супротстављању тоталној феудализацији владајуће класе (15), што je, по Свему судећи, важан узрок ььеговог много већег опирања новоме, него апсолутне монархије и државног каш!тализма. Врхунски бирократизам и монократски систем су много дужег века у источним деспотијама него што je случај са Римом који je такав тек у доминату. Формално диархија симбиоза републиканског облика владавине (сенат) и ојачаног монархиског облика владавине (принцепс и његова апаратура ко ja се бирократизује); стварно све већа надмоћ принцепског што je карактеристика еволуције принципата. Доминат je тај процес завршио, Феудални елементи су се умножили и сазрели и то у смеру децентрализације. Жестина сукоба робовласничког и феудалног je пружила прилику управним стручњацима и функционерима да повећавају дозу самосталности у односу на друштво. С те стране посматрано испало би да je та самосталност надмашила самосталност бирократије у источним деспотизма. Један од потврдних знакова била би велика законодавна активност би-

(14) В. О. Станојевић: Карактер државе позне Римске империје, Анали Правног Факултета у Београду, 4/61; „Всемирнаја историја“, Т. 11, гл. XX, XXI, XXIV и XXVII. (15) Исто.