Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ВИРОКРАТИЈА Y ДОБУРЖОАСКИМ ДРЖАВАМА

79

држава” (9). Може се замислити какав су тек ореол имали управни стручњаци и функционер!! у бирократској држави, због још веће силине ванекономске принуде. Истина, настаје моменат кад у етатизованој психи буја индивидуализам и групаштво, али то је већ крај саме државе или бар крај једног облика политичког режима. Ни зрели западни феудализам није сасвим избегао бирократију која се појавила y обличју цркве као главног идеолошког фактора и важног друштвеног и државног организатора. Тачно je речено да je црквај највећи феудалац, али њени припадници испрва нису феудалди, a касније, постајући феудалци, истовремено и не постају, по правилу, аристократ!!. Испрва службеници ове централизоване институције немају својинско и наследно право. Управлзанье и коришћење добара у црквеној својини нису основа њихове власти, већ су она, као и функције власти изведене из њиховог служења цркви као колективном сопственику к носиоцу власти. Замах феудализације je продро и у цркву, али je само смашио њене бирократске карактеристике, на пример, за више положаје се регрутују велики феудалци, да чак долази не тако ретко до фактичког наслеђивања положаја у црквеној хијерархији (10). Тек би требало истраживати колико су у том погледу разлике између католичке и православие цркве. Све je то само знатно умањило бирократски централизам црквеног апарата, али га није у суштини ликвидирало. Позна бюрократизаций и релативно трајни бирократизам. Бирократија Римске царевине и апсолутне монархије je везана за позну етапу датог друштва, када оно у многоме, али не и у главыим карактеристикама, престаје да буде то друштво и постаје претстојеће друштво. С друге стране, бирократија деспотија je израз баш оног што je типично и најтрајније у датом друштву. Међутим, у оба случаја правке и друштвене технике су у најгрубљим цртама врло сличне, мада су њихове функције различите: а) позни бирократизам борба за опстанак оног што je најважније у датом друштву поступним попуштањем, али истовремено и ограђивањем, све више односа. друштва које долази; б) бирократизам источних деспотија служи релативно стабилној и знатно хомогенијој (него у случају друштва позног бирократизма) целйни односа. Упркос томе што припадају другом типу, хеленистичке деспотије и Спарта су у многим елементима случајеви за себе. Диференцијација међу спартијатима као аристократијом je бројку од 7.000 Спартијата у VIII веку пре н. е. свела на 700 у 111 веку пре н. е. Олигархија je неминовно повукла за собой извесне елементе бирократизације државног апарата, његово супротстављање и нижим слојевима владајуће класе, који су све мање владајући и све више потлачени. Формално посматрано, израз „бирократизација” je нетачан; сви органи су изборни. Једино се може говорити о бирократској позицији 30 чланова Герузије које скупштина бира доживотно.

(9) В. Ф. Де Куланж: н. д.

(10) В. М. Bloch; Феудално друштво, Загреб, 1959; и Д. Мартисевић и др.; Ошпта историја државе и права, Веоград, 1950.