Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

86

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ног успона Рима лекарски сталеж није се само умножио бројно, већ се јако разликовао по својој јавној служби и по својим посебним звањима. Највиши и најутицајнији ред лекара сачињавали су двбрски или палатински лекари, који су имали звање „угледне старешине” и били су изједначени у правима са највишим државним достојанственицима.... Градски лекари имали су дужност да лече бесплатно сиротињу, пошто су у накнаду за то били обидно награђени платама, које су добијали из градских благајни. .. Школски лекари на челу медицинских школа, а у својству државних службеника, са писарима, војни лекари ..(22). Социјална делатност je уствари највећим делом сконцентрисана у пословима ко je, по данашњим мерилима, никако не би могли назвати социјалним. Фактички je социјална делатност, нарочито у критичним периодима, била усредсређена на полицијске задатке према незапосленима, због ньиховог огромног броја. Посебно je то изражено у апсолутној монархији за време првобитне акумулације. У извесним буржоаским студијама се све до данас преноси цинична легенда о наводном хуманизму социјалне службе апсолутне државе (23). Галерија одредби крвавог законодавства наведених у првом тому „Капитала” обеснажује овај буржоаски мит (24). Првобитна акумулација je створила вишак радне снаге из којег су се регрутовале скитнице, разбојници и просјаци, који су угрозили и капиталистичке мануфактуре и феудалне поседе. Ове „социјалне” полицијске акције имале су цшь да заштите напредовање капиталистичког начина производив у оквирима централизованог феудализма (25). Карактеристично je да je у протестанским земљама и у православној Русији социјалну службу ставила себи у дужност држава, док je у католичким монархијама она подељена између цркве као главног носиоца, (у децентрализованом феудализму готово искључивог носиоца) и државе. Да социјална служба није имала већи значај, изузев у свои полицијском аспекту доказује чињеница да je она била само једна од многобројних дужности, например интенданата у Француској, итд., као и одговарајућих руководилаца подручја у другим земљама. Све ово показује да су социјална и здравствена служба тек почеле добијати извесне зачетне црте производив снаге, тј. чиниоца који je неопходан за стварање и одржавање радне снаге непосредних произвођача. Својим већим делом социјална служба се исцршьивала y полицијској акцији која je, шире посматрано, само један елемент општег система ванекономске принуде. Иначе, у социјалној служби су постојали још неки елементи, који не одговарају њеној правној природи, а то су моменти политичке демагогије, оскудне потпоре, итд. У погледу научне делатности, све Државе до капитализма такође, а можда још и више него у случају социјалне делатности, одвајају научну

(22) Др. В. Станојевић: Исторнја медицине, Загреб, 1953, с. 181; Др. М. Ступар: Социјална политика, Београд, 1960., иеториска излагања социјална политика у античном и феудалном друштву.

(23) В. Е. Barker: The Development of Public Services in Western Europe, London, 1945.

(24) В. К. Маркс: Капитал, I, Београд, 1947, излагагьа о крвавом закоыодавству у првобитној акумулацији. (25) Исто.