Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БИРОКРАТИЈА У ДОБУРЖОАСКИМ ДРЖАВАМА

делатност од производње, осим у ретким случајевима проналазака који су неопходно потребни за унапређење производње. Тако например Херонов проналазак парне машине je остао у архиви због јефтиноће робовске радне снаге. Међутим, велики изузетак представљају векови почев, од ренесансе, с обзиром да je буржоазији нужно увођење све већег броја проналазака у динамику производње. Тако наука почиње од ренесансе добијати извесне црте производне снаге, много јаче црте него што су оне код социјалне и здравствене службе. То се огледа у све већем одвајању научних институција од цркве и у њиховом везивању за државу. Све до настајања капиталистичког начина производите просвета je највише од свих делатности удаљена од друштвене базе. Робови ■—■ научници или уметници су изузетак, осим кад се ради о ратним заробљеницима, који су пореклом из цивилизованије средине, па je и то незнатно према огромном броју непосредних произвођача за чије приучавање није потребно никакво посебно образована. Наста јање капиталистичког начина производив ту није много изменило. Тада приучавање радника, иако веће него његобих претходника, не тражи ништа више до обуку у предузећу и најамнину која ће му обезбедити тај ниво. Просвета у деспотијама je потпуно или делимично у рукама свештеника; али, чак и у демократској Атини je утицај вере доста јак (26). Владајућа уметност je отприлике на истој удаљености од друштвене базе, што не значи да нема народне уметности као једне од форми живота непосредних произвођача и преко тога једног од сред става за одржаваље њихових радних способности. Слобода научне и уметничке мисли je чак и у демократској Атини веома ограничена (Сократов случај). За деспотије су илустративни улога и положај уметника у Египту. Поменути руководилац ризнице je бирократски старешина уметника минера и архитеката који су принудни службеници ризнице. Уметност je диригована, посебно по верским канонима (27). 4. Бирократска политичка управа. Што се тиче функција управних стручњак и области друштвених односа које су посебно интересантне за државни монопол принуде, у деспотијама je током времена извесно разграничена између ових функција и делатности у порасту, с тим да у време опадања опет настаје мешање функција и делатности. Суд ска функција се ређе, и то више у позној еволуцији деспотије, у мањој или већој мери зависно од земље, појављује као функција посебних судских стручњака. Један од најважнијих разлога je тај што су судски предмети временем постали донекле сложенији. Управни стручњаци и функционери као носиоци судске функције су стварали изворе права кроз судску праксу и прецеденте, ако недостаје одговарајући пропис. Судски прецедент je важнији извор права од решења управног стручњака и функционера као прецедента који je то под истим условима као и судски прецедент. Границе између војних и цивилних стручњака махом скоро и не постоje, осим у Византији, и то на почетку њеног пута, и то као наслеђе из Рим-

(26) То илуструје Сократов крај. (27) В. Др. Е. Пусић: н. д.