Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ <IАКУЛТЕТА

88

ске империје, a такође и као дело еволуције апсолутне монархије. Увођење ефикаснијег, али и скупљег наоружања, као што су борна кола у Египту; односно тешка оклопљена коњица у Византији, као и дуготрајни ратови фаворизовали су богатије припаднике владајуће класе у оружаним снагама. Ови војни руководиоци су добијали прилична имања или су делимично плаћани у новцу, а делимично у натури. Тако се плутократским путем формирала војна аристократија, с тим што Je професионализација ових воЈних аристократа био бирократски елемент, на основу кога су они добијали све више повластица. С друге стране, осиромашење ситног слободног сељаштва га Je учинило непоузданим за воЈску, тако да се у све већоЈ мери користе наЈамничке снаге, a њихови руководиоци типично бирократским путем постају саставни део воЈне аристократиЈе. ВоЈни руководиоци постаЈу у низу случаЈева и успешни такмаци владара. (28). Као што Je већ речено, о свештеницима се углавном не може говорити као о аристократиЈи. Међутим, они имају утицај коЈи може да се мери ca упливом воЈне аристократије. Према Једном документу из доба Рамзеса 111 храмови су поседовали 15% читаве обрадиве површине земље, око 500.000 грла крупне и ситне стоке, итд. Свештеници су заузимали и наЈвише световне положаје, например у Египту су неки од њих били и адмирали, главки дворски лекари, итд. У њиховим кадровима постоји строга хиЈерархија и разврставање. Као што су у хришћанској цркви развиЈени монашки редови, тако су се у наганским деспотиЈама свештеници разврставали према култовима и храмовима. Јачањем световне власти, деспотија се ипак доста лаицизира, али никада потпуно. По данашњим критеријумима управне стручньаке и функционере за спољне односе требало би навести одмах уз воЈне управне стручњаке и функционере. Ово зато што су воЈни управни стручњаци и функционери данас углавном усмерени на одговарајуће послове из спољнег аспекта државне функциЈе. Али, пошто Je рат некада имао много више привредни характер него данас, а ванекономска принуда je била толика да редовне полициЈске снаге нису биле довољне, воЈска Je великим делом вршила и полицијске делатности, коЈе углавном спадају у унутрашњи аспект државне функциЈе. Можда би се могло рећи да су управни стручњаци за спољне односе у докапиталистичким државама, дипломати, нпр., због мањег интензитета међународних односа и зато што су међународни односи углавном били под знаком рата, имали мањи значаЈ него данашњи управни стручњаци за спољне односе, дипломати, нпр. Дипломата источне деспотије антике насликан je у индијским законима Ману. Полазећи од филозофије о савршеном човеку мудрацу Ману учење преувеличава улогу посланика, тврдећи да Je у гьиховим рукама мир или рат. То Je свакако одраз дилеме слабе везе између државе и њених посланика због лоших комуникација. Стога се у овим законима главна пажња обраћа личним својствима дипломате, напосе обавештајним, а у оквиру тога и његовом образовању. Сигурно Je индијска специфичност идеја да дипломата треба у првом реду да буде у служби мира. Због свега тога владар мора бити веома опрезан у избору дипломата. Подаци

(28) Тако на пример Харемхаб који je узурпирао фараонски престо.