Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БИРОКРАТИЈА Y ДОВУРЖОАСКИМ ДРЖАВАМА

91

ловластпцом... Занимљиво je да ce, кад год je ситуација захтијевала заиста ■ефикасан рад, знало већ и размијерно рано прећи на професионале. Египат je за администрацију водоградње морао имати професионале које je узимао из једне за то квалифициране друштвене трупе писара. Али до скора су и фараони открили да je практичније оријентирати ce y управи макар и на бивше своје робове који су знали посао и били овисни искључиво о свои господару него на помало феудализиране функционере без тачно утврђеног .дјелокруга. .. Исто тако су се оријентирали римски цареви, а попустили су пред опозицијом и замијенили слободњаке на одговорним функцијама лрипадницима „витешког реда” с обзиром на то што су и ови аристократски управльачи имали све потребив стручне квалитете” (34). У вези с тим поставља се и питање припремања управних стручњака. „У стварању професионалног управног чиновништва по ј едини су се политичен властодршци нашли обично пред алтернативом да регрутирају у Э'правни апарат феудалну класу, аристокрацију, или да приђу систематском школовању „нових људи”( Прва алтернатива захтијевала je да се претходно -скрши и самосталност феудалне властеле, чему je, напримјер, врло енергично приступио Ше-Хуанги-Ти преселивши 12.000 великашких фамилија са њихових земљишних посједа и населивши их око своје нове пријестолнице. Ни ове радикалке мјере нису донијеле пун успех. Отпор аристокрације врло je брзо довео у питање саме темеље овог дјела и навео ньегове насљеднике из династије Хан да се оријентирају на стварање професионалног апарата из народа, ригорозном селекцијом талената и школовањем професионалних службеника. Релативно je успјешнији био у истом покушају ХГетар Велики, али и он je најпре настојао да разбије традиционално племство, које своју земљу није изводило од цара... Петар je старо замијенио новим племством које ce ослањало на „чин” добивен од цара и у царској управној служби. Поред регрутације старог руског племства у свој нови управни апарат Петар je основао високу управну школу, слао je младе Русе у прилично великим групама у иностранство на изобразбу и примао странце у руску државну службу.” У турској царевини елита управних стручњака je школована у специјалним школама, а остали су пролазили проз праксу, почев од писара до, у најбољим коријерама, везира, по правилу, без обзира на метаслужбеничке карактеристике. Школованье службеника je захтевала и колонизација у ери апсолутне монархи je. Само, док je -Француска „претворила државну службу у знаност”, „Енглеска je ову службу сматрала „задатком за интелигентне аматере” (35). Патронажни систем je још много гори од кинеског система који се заснивао на схватању да службеник може бити опште-културан човек без стручних знања. Патронажни систем, који je нарочито био изражен у рано време апсолутне монархије, заснива се на систему веза и оданости службеника оном ко га поставља, без неких већих, чак и општеобразовних захтева. У светлу наведених обележја бирократије деспотија произилази да су и онако слабе антиципације правила управног поступка биле још далеко

(34) Др. Е. Пусић: н. д., с. 63. (35) Исто, с. 63—64.