Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мање спроведене у пракси. Тако например начело непристрасности, объективности и неподмитљивости, које je у Египту нарочито јако наглашавано, долазило je у сукоб са награђивањем службеника, нестручношћу многих службеника, итд. С друге стране, у бирократском централизму мало су она примењивана (36). Закључна напомена. Сасвим je природно што су од свих појава бирократије, оне у капитализму и социјализму привукле највећу пажњу истраживача. Но, необично je и доводи до погревших резултата даиспитивања и заюьучци о поменутим бирократијама и добуржоаским бирократијама махом представљају линије које се никада не секу. Тако се например бирократија дефинише као појава једино прелазних епоха када постоји равнотежа класних снага (37). Ту je предвиђена бирократија тако стабилног друштва као што су највећи део времена биле источне деспотије у којима нема равнотеже класних снага. Кад je реч о бирократији буржоаског друштва, ваља водити рачуна о изузетцима у којима je бирократија готова стално присутна, например царска Русија, Шпанија и чак Немачка, Аустрија и Јапан. За разлику од добуржоаских деспотија, у овим земљама je готова стално узрок бирократизма равнотежа класних снага. Онда који je узрок дуговечности бирократије у добуржоаској деспотији? Могло би се хипотетички одго'ворити да у њој владајућа класа, као таква у примитивним, доиндустрискјм условима, није у стању да изврши велики део политичких, а донекле и привредних задатака, који су много већи него у малим добуржоаским државама без потребе за иригационим системом (као што смо видели једини изузетак je Спарта). Упадљиво je да су Атина, а нарочито Рим, чим су постале веће државе, још пре кризе или прелазног дсба, почеле са јачањем бироктратских тенденција. Свакако иригациони систем, а донекле и величина државе, je споредна ствар у индустријском друштву кад je реч о узроцима бирократизма, нпр., Холандија са њеним системом наводњавања, која je највећи део своје историја провела под режимом највише буржоаске демократије. То не значи да скоро увек нисубилиприсутниолигархиски-плутократски, бирократски, технократски и аристократски елементи различите снаге. У Холандији и сличним земљама индустриска техника je. заменила „технику” бирократског централизма доиндустриских држава. У капитализму и социјализму наступају; други чиниоци, бирократизма, нпр.,. потпуна државна својина над средствима за производњу у неразвијеним. земљама које се крећу социјалистичким путевима за извесно време каа последица привремене неукости, малобројности и сл. пролетариата и његових класних савезника итд. Све што je изложено води ка једном закључку: Бирократија није неминовност сваког добуржоаског периода односно државе, како би произилазило из општетеориских поставки Моске, Миклеса и сличних несоцијалистичких теоретичара бирократије (38). Но бирократија je неминовност већи-

(36) В. Др. Ф. Чулиновић; н. д., с. 54. Др. М. Камарић: Опћи управни поступак. Загреб, 1963, Уводна нзлагања.

(37) В. Р. Ратковић: Суштина бирократизма, Наша стварност, 5/58, с. 564. (38) R. Michels Les Parties Politiques, Paris, 1914; M. Veber; n. đ. ; J. Sumpeter. Капитализам, социјализам и демократија, Београд.