Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

98

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

них расхода. Занимљиви су и подаци о програмима рада ( 33 ) и буцетима разних других специјализованих агенција којима сада треба прибројити и UNCTAD (Конференција YH за трговину и развој) те UNIDO (Организацију YH за индустријски развој). Међу новим фондовима наводимо и Фонд YH за помоћ жртвама апартхејда и Старатељски фонд за демографску активност. За састављање, доношеље, извршавање, контролу буџета и закључни рачун ОУН важе посебна начела. Y буџетском процесу сарађују органи за састављање (Саветодавни одбор за административна и буџетска питана), доношење (Генерална скупштина већином од две трећине; Скупштина може дати препоруке за буџехе специјализованих агенцнја), извршавање (Комитета за доприносе и Генерални секретар, који има и право одређивања привременог финансирања и вирмана), контролу (Одбора рачуноиспитача) те доношење завршног рачуна (Генерална скупштина). Ykoahko нису довољшг други извори прихода (нпр. таксе за услуге, код YH продаја марака, улазница, службенички порез, поклони чак од приватних лица и фондација), код расподеле доприноса постоје слични проблеми као код наплате дажбина, нарочито у федеративним државама. Ретко ce наплаћују допршгоси y једнаким фиксним износима, већ се на различите начине одређују према илатежној способности државе, идући од првобитно једноставнијих начина „разрезивања” ка све усавршенијим. Тако Светски поштански савез распоређује државе (према њиховом набору!) у 7 разреда (1, 3,5, 10, 15, 20 или 25 јединица), те свака држава сама бнрагьем разреда одређује свој удео у целокупним трошковима који се деле према укупном броју свих ј единица. Друго несавршено мерило би могла бити површнна или број становништва који би теже оптерећивао сиромашније земље. Као најправедније мерило Схматра се националнн доходах по глави становшпптва, али уз одбитак минимума егзистенције. OYH води рачуна и о штетама проузроченим ратом, о платно-билансном положају, о потешкоћама младих држава. Уједно je могуће одредити и максимални удео поједине државе у укупнйм трошковима или највиши фиксни износ, мада би односна држава морала по општим мерилима плаћати виши допринос. Занимљива би била подробнија обрада разних система за одреВивање система доприноса. Супранационалну дажбину примећујемо засада само у Европској заједници за угаъ и челик. (Монтанској унији) која може расписивати и зајмове у виду разреза (Umlage) редовног и посебног. Y Европској економској заједници наступиће, слично као у другим царинским унијама, проблем органа за наплату царина по заједничкој спољној царинској тарифи и проблем расподеле те царине, уколико царине премаше укупне трошкове Заједнице. Ÿ привредним интеграцијама ce већ истиче проблем финансијског изравнавања у корист слабијих чланица. Као дажбину не можемо сматрати обавезу развијених земаља да доприносе барем I°/о национашог дохотка за помоћ земљама у развоју,

(35) Нпр. Светског програма и охране (ФАО) који за три године предвиђа 209 шхлиона.