Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕБУНАРОДНЕ ФИНАНСИЈЕ СА МЕБУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ ПРАВОМ

већнна организација покрива претежни део расхода доприносима, друге покривају барем део расхода наплаћнвањем такса за своје услуге, те чак Мадридска унија враћа део евентуалног вишка пословања државаманланицама, док остале организације додељују вишкове својнм резервама (нпр. фонду обртних средстава OYH) или их преносе у наредну годину. Уосталом, не би требало занемарити ни буџет наведених организација, мада не улазе у јавне финансије, јер ипак врше бројне послове од општег интереса и за читав свет, те пружају и разые облике економске, техничке и друге помоћи: осин тога, знатан део њихових прихода притиче из разних буџета заннтересованих држава. Укратко можемо констатовати да финансије меБународних организација одражавају готово исте проблеме који су познати и у националном буџетском систему и праву, али познају и неке додатне, захваљујући меВународности тих организација, нарочито у погледу одреВивања и наплаНивања доприноса. Принудна наплата je готово онемогућена, али санкције показују, поред мањег или већег броја прописаних опомена, искључивање дужног члана или барем систирање одреВених чланских права, нпр., но чувеном чл. 19. Повеље УН права гласања које, из подитичких разлога, допушта одреБена одступања како се не би ослабила ефикасност рада или чак угрозила свеобухватност одре Вене организације. С друге стране, непризнавање или барем неиспуњавање односно одуговлачење матер ијалних обавеза од стране чланова ( 3, а) може проузрочити и озбил>није фгшансијске кризе, дефиците, одлагање доспелих исплата те потребу задуживања, што се све досад исполнило и у УН које су смеле издати до 200 милиона $ обвезница. Поред тога, обавезе такве организације могу се покрити додатним, више-мање добровољним приходима, те се апелира на моралну обавезу држава-чланица да обезбеде опстанак организадије или прошире њену делахност, нарочито у корист разних спецнјалних програма појединих специјализованих агенција УН или Програма за развој УН у виду разних облика помоћи државама-чланицама у развоју. У финансијама У Г Н разликујемо редовни (регуларни) будет и ванбуџетске расходе покривене углавном добровољним доприносима, док се код специјализованих агенција појављују понегде поред редовних буџета и оперативки. УН задовољавају неке своје значајне функције и помоћу нарочитих фондова. После спајања Специјалног фонда намењеног првенствено финансирању прединвестиционих пројекаха са Проширеним програмом техничке помоћи у Програм УН за развој, још увек се одлаже са почетком рада већ давно у принципу прихваћеног Специјалног фонда УН за капитални развој (SUNFED) због неразумеваиа неких већих држава-чланица за овај вид мултилатералне (уместо мање пожељне билатералне) помоћи. Према најновијим подацима за 657 пројеката Програма за развој утрошено je 1.565 милиона $, од чега су УН дале 644,5 милиона или близу 40 п /о, док су владе допринеле остатак, претежно у виду локал-

(34а) Нпр. посебних доприноса за издржавање наоружаних снага YH у Конгу и Кипру те чак редовних доприноса.