Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

76

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дисциплине, и из природе методологије емпиричких истраживања у свим фазама научног поступка. Далеко би нас одвело ако бисмо се овде упустили у исцрпна истраживања ових питања, али мислимо да je нужно само истаћи следеће огранинености метода и резултата и теоријске анализе са гледишта њихове употребл>ивости при емпиричкој анализи стварности и као средства помоћи и идеје водиље емхшричким истражнвањима. 1. Економска теорија je заснована на малом броју фундаменталних премиса (често на једној јединој) и она истражује законитости и импликације веза само неколико битних од мноштва економских варијабила које дејствују у стварности. Отуда су резултати анализе на нивоу економске теорије значајно поједностављење стварних односа. Са економском теоријохМ ми улазимо у суштину односа и откривамо основне законе који обично делују на дуги рок, који су, на тај дуги рок посматрано, незавнсни од људске воље и институција. Економски детерминизам je имплицитна основа економске теорије. Економска пракса и емпирија која je предмет проучавања емпиријских метода састојн се, пак, из огромног броја економских варијабила, релевантних у различитом степену и различитим временским сегментима, које (варијабиле) не само што дају специфичан облик дејству детерминисаних општих. закона, већ их на краћи рок у хмањој или већој мери модификују и мењају. Из тога излази да између економске праксе, емпирије и економске теорије нема, нити може да буде, ни непосредног верификовања, нити једна другој могу непосредно, без низа међучланова (и као појмовних кахегорија различитог сгепена општосхи и као времепских секвенци различите дужине трајања) да буду од аналитичке вредности. 2. Комплексна интерна структура економских односа захтева, да би се могао проверити степей међузависности економских закона и категорнја, да буде верификована путем бихевиористичких и експерименталних метода, којима економска наука располаже у врло ограниченој мери (иако у тенденцијама социјалистнчког система у све већој) и ко je заменив методом апстракције. Метода апстракције не може уогапте или може само непотпуно и са великим степеном конвенција и одступања да буде предмет емпирнчке верификације. 3. Теоријска политична економија није пре свега ни искључиво наука квантитативних односа, нити су све њене категорије и законитости подложне квантитативном проверавању. Категорије као што су „продукциони односи”, „начин производње”, или законитости, као што je закон вредности, закон дијалектичке усаглашености производних снага и пропзводних односа, закон просечног профита, закон расподеле према раду и сл. не могу бити уопште, или могу бити само врло апроксимативно подвргнути нумеричком и квантитативним истраживањима. Отуда стохастичко-статистичке методе имају ограничен значај за теоријску економију и морају бити допуњене историјском, дескриптивном и компаративном методом проверавања егзактности и повезивања економске теорије и емпирије. Међутим, како су друге ове методе превасходно квалитатпвне природе, оне пре могу да објасне специфично моменте, непоновљиве односе и ситуације, историјски амбијент, различности и одступања, него што