Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМША И ЕКОНОЫСКА ЕМПИРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА

77

могу да посредством емпирнчког материјала тестирају ваљаност једне економске теорије, односно да верификују хипотетичне законитости и њихову научну ваъаност. 4. Из сличних разлога и метода експеримента, толико значајна за повезивање теорије и емпирије, и за често даље развијање теорије из емпиријског материјала на бази стриктне примене индуктнвне генерализације масе података добнјених стварањем експерименталним средствима посебних економскпх услова има за политичку економију ограничену вредност. Експеримент се врши у оквирима читавог економског система, a његовим посредством у деловитом амбијенту друштвеног система, те трпи утнцаје, односно дефорхмише своје иннцијално зиачење под дејством мноштва економских и ексхраекономских фактора, који се не могу „као у експерименталној реторти” апстраховати. Зато je Маркс и истицао да се метод експеримената замењује апстракцијом у екон омским теоријским наукама, а нзвесне школе и правци економске теорије су овај принцип хипостазнрали одбацујући сваку везу између економске теорије и економске емпирије, па и улогу и функдију експеримента као саставног и легитнмног метода економске политике савременог друштва ( 2 ). 5. За емпиричка истраживања je нарочито важно да су својства економских појава довољно прецизно означена и хомогена, да би се могла класификовати, агрегиратн, квантификовати итд. Међутим, емпирија се састоји из мноштва индивидуалних економских феномена и односа, који се, до душе, понављају на мање-више сличал начин, али су увек врло индивидуални и нигсада нису индентични. С друге стране, политичка економија оперише са категоријама и законитостима које су врло генералне форме и апстрактне садржине. Тако да се за свако емпиричко истраживање ко je оперише са општим категоријама и хоће да дође до извесних стохастичких законитости, или да верифнкује теоријске хипотезе поставлза проблем класификације и агрегирања конкретних елемената економског продеса у оквиру постојећих економских теоријских категорија и закона. Мора се истаћи да теорија често ствара изванредне тешкоће при утврђивању који елеменат стварности одговара теоријским категоријама и законима, и да су проблеми идентификације често непремостиви. Типични су примери, економских добара и инструмената који се често наводе у литератури, (као, на пример, угаљ) који се зависно од своје функције могу третирати као категорије средстава за производњу, средстава за потрошњу, а зависно од места где се процес њихове примене одвија и симултано, и као једна и као друга категорија ( 3 ). Или, шта да се каже за опште законитости, као што je закон вредности, који се може дефинисати само у тоталитету посебних законитости кроз које се изражавају његове различите манифестације и функције (закона опште и парцијалних равнотежа, тј. цена, закона понуде и потражње, закона продуктивности, итд.). Цена одређеног произвола, која je предмет емпиричког истраживања, зависна од непрестано променљивих производних услова,

(2) То су пре свега правци који економску тсорију граде на неколико ~а приори" теорема, независно од искуства и праксе. Види напр. L. V. Mises: Epistemological Problems of Economics, N. Y., 1960, стр. 27 и даље.

(з) Види детаљније о тешкоћама класификацпје у економској теорији: 0. Lange: Economie Politique, t. I. Paris, 1962, стр. 138 и дал>е.