Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

АЫАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

услова места и простора, она варира и времену, а подложна je такође променама услед квалитета добара, психолошких и институционалних детерминаната. Шта je, према томе, теоријска категорија цене, и како се оне могу класификовати, а потом агрегирати, када на њих делује такво мноштво фактора? Из тих разлога врло je тешко идентификовати и верификовати законе које формулише политичка економија са запаженим регуларностима које утврђује, у конкретним економским процесима, емпиричка анализа. 4. Специфична тешкоће на страны емпиријске методологије. Но и поред изнетих тешкоВа за емпиричка истраживања које настају услед иемогућности да се теоријски концепти политичке економије подвргну квантитативно ј анализи, шш због непрецизности и евазивности теоријскпх категорија и закона који се не могу прецизно дефинисати, класификовати и агрегирати емпиричка истраживања не могу сама по себи имати никаквог озбиљнијег значаја, уколико немају за сврху да се у највећој могућој мери усмере на откривање одреВених емпиричких униформностн и законитости и преко ових на верификовање везе између већ постојећих хипотеза и дефинисаних теорија и практичног развитка. Зато je нужно прилагоВавагье саме емпиријске методологије природи и характеру теоријске економије, тј. изграВивање адекватне методе емпиричког истраживања која одговара природи продеса теоријског мишљења, материјалу којим теорпјска економнја оперише, методама која у сврху свога конститунсања политичка економија употребљава. Но упркос значајним резултатима који су последних деценија постигнут у стварању емпиријске методологије адекватније потребама теоријске упореднвости и верификације (у домену економетрије, науке о програмирању ,економске статистике и сл.), постоје још знатне инхерентне слабости емпиричког нстраживања и емпирнјске методологије, уколико се ради о њеном основном задатку да констатује и верификује теоријске законитости политичке економије. За емпиричка истраживања у области економских односа и активности обично се стварају извесни „модели истраживања”, односно врпш извесна класификација структуралчих економских елемената, поступцима који имају тај општн недостатак да нису у довољној мери прилагодљиви самој економској материји (суштини економских појава и односа), веђ су најчешће некритички и формално преузети из методологије других научких дисциплина, које, опет, нмају посла са сасвпм различитим квалитетима и садржајима структура којима се баве и које су им предмет истраживања, од оних које карактеришу економске структуре односа и активности. То je суштинска и основна слабост емпиријске методологије, уколико се односи на економска истраживања, што има за последицу, пошто се економски феномени ixiepe и обсервирају неадекватним емпиричкий инструментима, да се теоријска економнја све вшне прилагоВава страним инструментима обсервације, класификације и мерења, а не да се, што би било једино научно исправно и природно, емгогричкн инструменты прилагоВавају економској матер ији. На тај начин, економија у све већој мери засштва своје методе конституисања на погрешннм инструментима, да би, привидно, остварила