Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

80

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лико се ради о економији, која мора да рачуна са сталним променама и са великим бројем детерминаната које регулишу односе потрошачке функције. Сличай je пример и са емпиричким временским сернјама, чија je главна методска каракхеристика да je постојећа серија дате варијабиле (на пример цена, трошкова) декомпонирана у серију независних и одвојених кретања. Претпоставл>а се да су различите компоненте кретахьа варијабиле регуларне или предвидљиве, тако да се и укупна сума серије може екстраполирати за будућност. Емпнричка истраживања ове врсте везана су махом за анализу цикличких кретања у капиталистичкој привреди, те се прате серије варијабила као што су национални произвол, индустријска производња, цене на велико, реални доходак per capita. Све су ове варијабиле развијене у серију компонената, као што су трендови, циклуси ( Kondratiefa, Juglara, Kitschina, нтд.), чија се будућа кретања екстраполирају на бази представке о константним односима између датих комопнената временске серије, што je такоВе претпоставка о деловању природних, физичких законитости, а не економскйх. И најзад, узели бисмо један пример из области емпиријске методологије модела, где се истраживање врши на бази „затворених” или „полузатворених” система. Основна карактеристика затворених (ендогених) система састоји се у томе, да je систем дат као серија једначина тако да када je дата нека полазна позицнја, како прошли тако и будући токови у систему су једнострано одређени. Понашање система je, дакле, потпуно одређено његовом унутрашњом структуром. Y економији су ендогени емпиријски модели најчешће примењени у дефинисаљу међузависности величина које детерминишу национални доходак, потрошњу, акумулацију. Полузатворени модели су у свему слнчни затворенима, сем у томе што ce обично кроз одређене „канале” и систем уводи једна или Мали број недетерминисаних варијабила, које се узимају као спољни фактори. Када знамо њихову вредност (дакако нумеричку), „полузатворен” модел постаје „затворен.” Примере за поменуте системе можемо наћи у многобројним савременим уџбеннцима економије у којима ce употребљавају различити системи (модели) који нису ништа друго него сегменти појединих „веза" у економској макроекономској теорији. Погледајмо следећи пример: ( 5 ) Р Crt+lrt (1) ЈЈЈ (2) Кејнсов сегмент Ort = Irt (д) - Cr ‘+ Spt (3) (4) Робертсонов сегмент Srt Spt+Sut (э) Шведски сегмент итд. Wt—lpt+lut (b) (где су величине; г = реализовано величине, р = планиране вехшчине, и == непланнране величине, t = временски периоди. Варијабиле су; D = доходак, С = потрошња, I = инвестирање, S = штедња). На бази емпиричке примене, тј. уношегьа у ове затворене системе односа једне или више варијабила могу се добити теоријски два потпуно опренна закључка, а найме:

(5) Пример je дат према S. Schoeflerovoj анализи H. М. Samersovog модела у ч,танку *Л Theory of Income Distribution« {S. Schoffler, Op. cit. erp. 107 и даље.