Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

81

ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА И ЕКОНОМСКА ЕМПИРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА

1) да je једнакост планиране и реализоване шхедње довољна и нужна основа за стабплност дохотка у временски датой периоду; 2) да једнакост реалнзованог и планираног инвестирања (шхедње) нити je довољна нити нужна за еквилибријум дохотка у датом временском периоду. Контрадикторное! закључака упућује нас на то, да се оваквим системима нити може да провери ваљаност теоријских ставова, нити да проитозира кретанье емпиричких величина и њихова међузависност у времену. Суштина je, међутим, у самом концепту „система” и методи његове организадије. С једне стране се претпостав.ъа да овакви системи обележавају оно што je скелет реалних токова економскнх догађаја, и да се различити детали у екоиомским променама могу накнадно увести, када за то буде потребе. С друге стране, претпоставља се да никакве додајне спољне варијабиле нису неопходне, осим полазних услова. Читав систем подсећа на механички и ндеализовани астрономски систем. Систем, дакле, истовремено мора да буде и не може да буде затворен. Међутим, у тренутку када га „отворимо”, он више није ендоген, a будуће кретање економскнх варијабила ни je више одреЬено датим структуралним једначинама. Због тога je врло тешко проверавати економске законитости, односно на њиховој основн предвиЬати будуће трендове, на бази метода ендогених и семиендогених емпиричких система. 5. Уместо зак.ъунка. Из претходног разматрања не бисмо, међутим, могли извући крајње песимистичан закључак, као што то чине извесни истраживачи методологије ( 6 ) у односу на будућнсст економске теорије као динамичке науке повезане са праксом, којој треба да указују на законитости економског развитка и да омогуће извесна предвиЬавьа и норматив изациј у економскнх трендова. Ми сматрамо да се будући развитак мора заснивати на доследнијем и усмеренијем истраживању адекватних метода емпиричке верификације теоријских законитости, а не на констатовању „непостојања моста”. Међутим, доследније истраживагье мора поћи од одбацивања емпирицистичког и механицистнчког тренда, којим данас углавном иду емпиричка истраживања, наслањајући се на затворене моделе и тежећи да њихова својства директно проверава скупљеним подацима. Мост измеЬу такве теорије и такве емпирије je у том случају исувише велики, a његови основи исувише непоуздани да би се било шта могло закључити и проверити. Уместо тога, треба испитати пуно значење метода сукцесивне апроксимације стварности, што није ништа друго него примена Марксова дијалектичког историјско-логичког метода, већ опробана у „Капиталу”, који je данас могуће побољшати многим техничким инструментима емпиричкот прювераваша.

(6) Тако, на пример, проф. Northrop песимисгички закључује Аа je „особа са знаљем теорије снгуирана на пола пута између чистог емпирицпсте у екоиомнји, којн мора само да обсервира и ништа теоријски да закључујс. и теоретичара-физичара којн, поседујући познавање садашње ситуације, може, својом теоријом, све да предвиди (подвукао И. М.). (»The Impossibility of a Theoretical Science of Economic Dynamics«, Quartery Journal of Economics, LVI, 1942, стр. 15.