Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

82

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

С друге стране, треба дефинитивно премостити владајуће схватан.е о одвојености динамике и статике, генеричких и специфичких свој става економских феномена таквим зидом, да ту излаза нема ( 7 ). Дијалектичка логика je већ одавно указала на извесне путеве излаза, само што се на њиховом прецизирању данас мало ради у теорији. И најзад, ако анализа економских феномена и њихово емпиричко тестирање мора да остане у овој или оној фор.\ш и методи на основама анализе система (и гьихових парцијалних дедова, сехмената), истраживачу мора већ на почетку да буде јасно да се економски систем ни у целини ни у сегментима не може третирати као „затворен”. И друго, да почетна хипотетична теоријска конструкција на бази вештачке механизацнје компонената модела, или вештачке генерализације структуралних елемената, мора већ у првим апроксимацијама да буде замењена вари] које нису само економске, већ и социолошке, психолошко-антрополошке и културно-историјске природе. Имајући то у виду, велико je питање, да ли je будуће уопште могућно замислити ма коју врсту емпиричког повезивања и проверавахьа економских закона, као и стварање нових, без потпуно нове организацнје метода и рада екоиомисте као паучника. Њему, у савременој епоси, исто су толико потребим социологи, правници, филозофи и технологи, колико и он овим струкама. Можда je интердисциплинирано истраживање једини пут за излаз из кризе у коју je запала економија на релацији теорија-пракса и теорија-емпиричко истраживање, јер утицаје понашања екстраекономских варијабила на економске и њихов знача] за динамику економских система екоиомиста не може ни сам ни само у својству економисте да сагледа и да рехшх. За политичку економију социјализма, због природе и карактера хьеног предмета и циљева истраживагьа, горњи закључци имају још наглашенији знача], a читава њена будућност као научне дисциплине, мислимо, уско je повезана са ревизијом свих досадашњих ставова и метода на релације теорија —емпирија— методологи] a који су били повезани са њеним досадашњим развојем.

Ар

Иван Максимовић

РЕЗЮМЕ Некоторые проблемы отношений политической экономии и экономических эмпирических исследований В статье исследуются карактер и виды обусловленности между концепцией теоретической экономии и методологических основ эмпирических исследований. Констатируется, во-первых, тесная связанность: теоретическая экономия основывается на эмпирии и эмпирических исследованиях при выводе индуктивных обобщений, а также при построении дедуктивных

(7) Основни захтев савремене динамичке екомомиlе, према проф. Northrop јесте поседовање концепата који дефинишу систем (економски) у било којем временском периоду или тачки, и то не само с обзиром на његова генеричка већ и па специфична својства. Она, међути.м, ова својства не поседује. Он такође сматра да je дедуцпрање будућег стагеа економског система могућно једнно уз претпоставку механичке узрочности, а овакав систем узрочности постоји салю ако у систему владају непроменљиви закоии (conservation laws). Лови закони у екоиомнји не постоје (Op. cit., стр. 9). МеЬутим, управо због тога и постоји економпја као иосебна наука, као што je то join Маркс указао критикујући механичкп детерминизам класичне школе и изједначавање природннх закона са економским, вулгарне економије.