Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

88

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

J. Drachoviskÿ ( 15 ) дефинише, додуше, меЬунродно финансијско право као скуп финасијскоправних норми, када je субјект или предмет јавннх дажбина (евентуалыо и других јавних прихода, штр. поштарине) потчињен власти више држава, што je свакако преуска дефинидија, а\и као предмет међународних финансија наводи „у основи” тројаке односе: а) новчана кретања из једне државе у другу, б) односе између једне државе и недржавних („nestâtm'ch”) привредних субјеката (по правилу, дакле, приватних), те в) односе између недржавних (приватних) субјеката разних држава. Иначе наводи (стр. 11), поред међународног финансијског права, још „остале мере које омогућавају посезање финансијскоправног живота једне државе у аналогијски живот друге државе, нарочито дакле уколико се ради о међународном кредиту, међународном учешћу капитала у предузимаштву, надаље о међународним новчаним и валутарним односима". Према М. Ханжековићу ( 1в ) финансијско право „као самостална грана права обухваћа правке прописе који уређују однос унутар финанцијског система. Финанцнјски систем пак садржи буцетски систем, новац, кредит и банке, штедгьу и осигурање, ктьиговодство, ревизију те организацију финанцијске службе”. Ми бисмо изоставили юьнговодство и ревнзију. Пошто социјалистичко право не признаје поделу права на јавно и приватно, дакле, финаснјско право, и због тога „не може више бити саставни део међународног прыватног права” (као што je некад било), нити међународног јавног уставног и уlфавног права ( ]7 ), Ханжековић га сматра посебном граном међународног права, као „скуп прописа који уређују односе између држава као и односе у међународној заједниди”. Међународно финансијско право као посебна грана међународног права јесте, дакле, врло обухватна матернја коју треба проучавати или у склопу међународних финансија или као самосталну, ионако већ доста комплексну научну грану. Као доказ компексности проблема који улазе у проблеме међународних финансија наводимо чшьеницу да je четврта свеска познатог интернационалног Handbuch der Finanzwissenschaft, посвећена „проблемима међународне финансијске привреде”, изашла тек 1965. г., дакле тек седам година иза треће свеске, али да у њој недостаје обрада неких проблема који би морали ући у такав систем. Уосталом, Ж. Мркушнћ ( 1S ) je најавио и другу књпгу „Међународне финансије”, које су у првој свесци „дате само толико колико je то било нужно за боле разумевање Међународне трговине и трговинске политике”. На крају понављамо нашу дефиницију ( 13 ) међународних финансијских односа: „О међународним финансијским односима говоримо ако су

(15) Mezinârodm finanènictvi, Praha 1923.

(16) Финанцијско право, његов садржај и мјесто у систему права, Финансије, 1954, стр. 19.

(17) Koje финансијском праву као својој грани ретко посвећује специјалну пажњу у виду посебног по!лавл>а, мада спомиње разне његове пнститудије и односе, нпр. С. Костић: МеЬународнн односи и међународно право, Загреб, 1960.

(is) Y предговору књизи: Међународпа економија: Међународна трговшш и тргошшска политика, 2. изд., Београд, 1965.

(19) Међународни финанчни одиошаји ин удележба ФАРЈ в њих, Љубљана, 1956, стр. 1.