Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕБУНЛРОДНЕ ФИНАНСИСТЕ CA МЕБУНАРОДНИМ ФИНАНСЩСКИМ ПРАВОМ

89

везани за двоструку фннасијску прнвреду или садрже елементе иностраности.” Главны садржај предмета смо већ изложили у уводним излагањима те се внди из распореда матернје. Поред тога смо сматрали за потребно да додамо поглавље о компаративным међународним финасијама са компаративным финансијским правом, у којем проучавамо нарочито проблем компарације националнпх доходака као доказа економске и финансы]ске снаге те његово дажбинско оптерећење, водећи рачуна о структуры јавних прихода и расхода те јавним дуговима. Такве компарације могу битн основ за одређивање допргшоса меВународним (владиним и др.) организацијама, креднтне способности и међународне помоћи, алы и репарација, док компаративно финансијско право приказује разлике између разных пореских система те могућности за пожељну хармонизацију пореских система ради олакшаватьа међународне трговине и других видова меВународних економских односа. Иначе се у овој расправы ограничавамо на обраду следећих тема: 111 Односи буџета, фондова и установи са иностранством; IV Финансије Уједињених нација те других интернационалних међудржавних организација; V Међународно фискално (дажбинско) право (заједно са извозним премијама и враћањем дажбина при извозу); VI Међународне економске интеграције и њихова финансы] ска питања. VII Финансы] ска питања у мировним уговорима. Међународним монетарно-кредитным односима са међународним монетарно-кредитним правом биће посвећена посебна студија. 11. Компаративна мећународне финансије са компаративным финансијским правом. Све обухватнија интернационализаци]а промета добара, услуга, капитала и радне снаге захтева да и наука о финансы] ама посвећује већу пажњу компаративным меВународним финанси]ама и компаративном фннансијскоА! праву. Тек овакве студн]е омогућиле би опсежнију међународну економску и фннансијску сарадљу те усклађивање финансы] ских система (нпр. буџетских, дажбинских, монетарно-кредитних, осигурање извозных кредита), где je то могуће уз сношљнво ограничавање фшгансијског суверенитета поједгше државе у интересу меВународних економских и финансијских односа. Компарације се могу односити на буџетсгса питања: данас су отежане због нејединствености у састављаљу разных буцета и завршних рачуна, и поред разных радова Лиге народа те YH око израде јединствених буџетских схема ( 20 ) ко]е би могле обезбедити упоредљиве податке уз једнако третирање прихода и расхода буцета и ванбуџетских облика финансирања фондова, нпр. социјалног осигурања, усганова и разных резервы свих друштвено-политичких заједница, укључујући ошптине. Бажан je нарочито однос буцетских прихода и националног дохотка (или друштвеног произвола) ( 21 ), расподела расхода на поједине главне намене

(20) М. Ханжековић: МеЬународна решегьа буцетских проблема, Финаисије, 1953, стр. 111—123.

(21) То изискује њихово израчунавање по јединственом моделу, нпр. из националног (економског) буцета или националног рачуноводства.