Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

других чланова. Овде упозоравамо на декларацију о конверзији средстава ослобођених смањењем наоружања и њиховнм коришћењем за миролюбиво потребе YH. R. Szawlowski ( 3I ) ценно je број међувладиних организација на око 170 (по стању 1962/63!), док je невладиних било око 1.700. Данашњи бројеви су наравно већи. Организације се деле на билатералне и мултилатералне, на универзалне и регионалне, надаље на политичке, војне, привредне, техничке, научне, културне, као и на класичне управне савезе (нпр. Светски поштански савез), у којима се примећује у последнее време, уместо ранијег система једногласности воље држава-чланица, гласање уз квалификовану већину од две трећине или чак изнад половице гласова као облик одређеног крњења сувереностн у корнет преовлађујућег заједничког интереса, те супранационалне организације, које у одређеним случајевима послују самостално. И. Томшич ( 32 ) дели међународне управне савезе по предметима или правним функција-ма, те савезе без сопствених органа за које извршују споразуме учествујуће државе, док друга савези имају своје органе. Док се укупна буцетска маса предратних меЬувладиних организација (Szawlowski) ценила на света око 10 милиона $ (од тога Лига народа и МеВународна организација рада 8,3 милиона), у 1963. г. само редовни буцети YH, њихових 9 специјализованих агенција, Међународне агенције за атомску енергију, Светске банке, Међународног монетарног фонда, Међународне агенције за развој и Међународне финансијске корпорације износили су око 224 машона $. Само редовни буцет OYH за 1967/68. износи 141,6 милиона, Програм YH за развој исто тако 140 милиона. Y 1963. г. само буцети организација „породице YH” процевьени су на 500 милиона. Додајући укупни буцет НАТО-a за 1963. г., од око 300—400 милиона, Szawlowski закључује да се укупна глобална буцетска маса свих данас (1963!) постојећих међувладиних организација крсће вероватно око (или нешто изнад) 1,5 милијарде $ (годишње). Потребна обрада најновијих, често врло тешко приступачних података, показала би joui више бројеве ( 33 ). Ова замашна сума заслужује и пажгьу науке о финансијама, без обзира на значајне политичке, економске и социјалне циљеве свих организација те унапређивање њихових најразноврснијих делатности. Мада je С. Colliard ( 34 ) у расправи о међународним јавним финаксијама посвећеној финансијском режиму међународних организација, првенствено њиховим буџетима и буџетским начелима, посумњао y Moryliност синтеза буџетског поступка (стр. 240), Szawlowski се латио овог у науци о фннанснјама доскора прилично занемареног задатка те je израдио нека заједничка начела буџетског матернјалног права и поступка, спомињући, поред неких заједничких црта, н бројне разлике зависне често од облика организације, њене величине те врсте задатака. Док

(31) Handbuch der Finanzwissenschaft, 4. cb., Tübingen 1965, стр. 313 ca.

(32) Меддржавно право, Л>убл»ана 1949, стр. 87.

(зз) Осим тога, процењују се доприноси наведених организацпја без лукративног циља у 1967. г. у виду помоћи државама у развоју на преко 750 милиона (Observateur de I'OCDE, окт. 1967, стр. 38.

(34) Revue de science financière, 1958.