Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕГА

je истицао да je велика грешка што je овај политички споразум између владнне већине и Муслиманског клуба, којн објективно иде на штету сеоског становништва a задовољава један мали број бегова и ага, унет у Устав. Тражио je да се цело ово питање поново врати Уставном одбору на разматрање ( 4 ). Радикална странка, као изразити поборник капиталистичких друштвених односа и приватне својине, истицала.је начело да земља добијена укидањем феудалних односа и експропријацијом крупних земљишних поседа треба да постане приватна сопственост оних који би je на тај начин добили. Она се енергично супротстављала политичким странкама које су тражиле социјализацију земље. У погледу накнаде земљопоседницима, Радикална странка je остала доследна својим ранијим ставовима израженим у програму и Претходним одредбама, па ипак у нацрту Устава постоји извесна разлика. Док се раније говорило о накнади не одређујући тачно ко ће накнаду дати, у Пашићевом нацрту Устава држава je гарантовала накнаду. Овакав став Радикална странка објашњавала je социјалном необезбеђеношћу великог броја бивших крупних земљопоседника који су остали без средстава за живот ( 5 ). (То je била теза и JMO.). Ова уставна одредба о накнади била je највише нападана од многих опозиционих политичких странака, нарочито Землюрадничке и Социјалдемократске. У односу на крупне земљишне поседе ( в ) Радикална странка се залагала за очување великих поседа ради рационалније обраде земле и продlфан>а капиталистичког начина привређнвања у полопривреду. Демократска странка, која je у коалиционој влади имала ресор за пољопривреду, иако je у начелу подржавала став Радикалне странке о аграрном питању, била je за његово радикалније решење. Свој став о аграрном питању формулисала je у програму 1920. године. Основна питања из овог програма била су следећа: „1. Демократска странка сматра извршегье аграрне реформе и дефинитивно регулисање аграршгх односа као битан део националног програма ослобођења и уједињења; 2. Демократска странка прокламује начело, већ ранпје усвојено у демократским земљама при раскидању феудалних односа, да за укинуто феудално право не припада ником ннкаква одштета. Но у исто доба она изјављује да н обзири друштвене правде и националне солидарности и државшгх интереса захтевају да држава узме на себе бригу о оним нмаоцима феудауних права којима би губитком тих права опстанак био доведен у питање; 3. Као са феудима има се поступити са оним добрима која су у скорије време формално добила модернизовани о6ј\ик својине, а у ствари су чисто феудалног карактера” ( 7 ). Овакав став према аграрној реформи демократа су углавном задржали и у дискусији која се водила у Уставном одбору и Уставотворној

(4) Исто, сед. ХЕШ, 31. V п 1. VI 1921.

(5) Стеногр. бел. Уставотвор. скупшт. сед. XLIII, 31. V и 1. VI 1921. године.

(6) Чл. 43. О експропрпјадији крупних зем.ыппних поседа није прихваћен у Уставотворној скупштинп због последњег става (внди стр. 3). Нови став чл. 43. гласи: „Законом ће се утврдити максимум зем.ъишиог поседа, као и случајеви у којима се минимум земљиппа не може отуђитн." Plero, XLIV, 2. VI 1921.

(7) Српски Глас, бр. 16, Велика Кпкинда, 1920., цит. према Ерићу, н. д.