Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

346

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y вези ca гаранцијама или залагатьем државних прихода (нарочито царина и монопола) појављује се и питање надзора веровника над финаисијским пословањем барем царинарница и управа монопола те чак учешћа иностраних веровника у управним органима (нпр. Српској, касније Југословенској Управи државних монопола) или надзора над финансијама неких држава које су након првог светског рата добиле зајмове са посредовањем Лиге народа. Коначно се проучавало и питанье државног банкрота и репудијације државних дугова (Совјетски Савез после октобарске револуције), после првог светског рата нарочито расподеле предратних аустријских и угарских државних дугова у вези са питањем територијалне сукцесије, те пптање међусавезничких дугова, повезано донекле са немачким репарацијама све до Хуверовог мораторија (1932), којим су државе-дужници сматрале ликвидираним своје међусавезничке дугове, дате највише од САД и Велике Британије. Узимајући у обзир, поред већ споменутих те данас, барем донекле, мање актуелних проблема, нови систем мећународног јавног кредита који je истакао бројна нова питања, не смемо се чудити, што редактори Handbuch der Finanzwissenschaft нити до издања 4. свеске (1965) нису пронашли сарадника за укупну проблематику међународног јавног кредита, него су се задовољили чланцима о меВународној помойи те мейународним финансијским институцијама, док у предговору жале што нису могли пронаћи писца нпр. о мейусавезничким дуговима, мада спомигьу амерички начин ратног фпнансирања „lend-lease." Класичан облик задуживања у виду издавања државних обвезница на финансијском тржишту једне шли внше држава изгубио je на значењу, jep се уместо приватног финансиратьа појављује у растуВој мери јавно финанснрање односно кредитирање у виду зајмова датих од самих држава, њихових фондова (нпр. северноамеричког, сада укинутог Development Loan Fund), њених банака (нпр. америчке Export-Import Банке = Ексимбанке). Поред издавања глобалне обвезнице за читав износ зајма неки зајмодавци придржавају права да захтевају издавање парцијалних обвезница дужничке државе које се могу пласирати на међународном тржишту капитала, слично као и парцијалне обвезнице какве банке. Нарочито Светска банка успела je да пласира најпре на северноамеричком финапсијском тржишту своје бонове и обвезнтще (са доспейем до 30 год!ша) најпре у доларима, касније и у разним другим претежно европским државама и у другим конвертибилним валуталlа, што пзискује сагласност односне државе. Овде наводимо стари проблем везивања дуга за злато или девизу (нпр. долар садржавајуБи 0,888671 грама чистог злата) и питање залога, које се још појављује. Споразуме (међудржавне фииансијске аранжмане) склапају често саме државе (владе) или држава са банком-веровником са одобрењем друге владе, али кредит другој држави не даје увек сама држава, она се само обавезује да Йе ставши другој влади на располагање кредите преко одговарајуће банке (нпр. Југословенске банке за спољну трговину) која je овлашйена да одреди подробније услове кредита, или се чак склапање