Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

347

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

уговора о зајму препушта обема банкама. Кахкада држава само обећа да ће својим предузећнма препоручити даванье зајма. Овакви међудржавни аранжмани односе се обично на инвестиционе кредите за опрему, испоруку читавнх индустријских објеката, или на извођење инвестиционих радова у иностранству за односну државу коју, дакле, кредитира наша банка, барем посредно, док за отплату одговара сама инострана држава као дужник или барем као гарант-често поред централне банке. И држава могла би узети, или барем гарантирати комерцијални кредит. Споменули смо већ некадашње северноамеричке кредите на основу продаје пољопривредних вишкова отплативе у дннарима, мада обрачунате у доларима: при томе се поставља питање обрачунаваlьа курса у време додељивања и отплате кредита, те се за неке сврхе употребе динарских контрапарт средстава примењује повољнијн курс, за прерачунавање долара у динаре. Такви северноамерички кредита заслужили би због великог броја и износа посебну обраду, нарочито у погледу обично ограниченог права веровншса да тражи за део доспелих ануитета отплату у девизама (нпр. 2—4%), али водећи при споразумевању о таквим исплатама рачуна о стану нашег платног биланса. С друге стране, уговори о разним иностраним кредитима, укључујући кредите Светске банке, предвиВају за случај одуговлачења исплате дужних ануитета неодложно доспевање читавог дуга. Ипак je било у нашој послератној финансијској историји више случајева споразумпог одлагања плаћања доспелих ануитета (') нпр. у вези са нашом девизном реформой из 1961. и 1965. г., нарочито због истовременог доспећа већих износа кратко- и средњорочних дугова, мада наше целокупно задужење према инострапству ( 2 ) у пореВењу са дуговима других држава није высоко (према стању 31. децембра 1965. 1,2 милијарде $), мада ту треба урачунати и знатне обавезе (условие) из наслова разних гаранција. Потребно je, такође, водити рачуна о нашим кредитима одобрении првенствено земљама у развоју (али и индустријским нпр. за наше испоруке бродова), које на овом месту супротстављамо износу нашег укупног задужења, мада то већином нису кредита саме државе, већ углавном наших банака, убудуће Фонда федерације, те самих радних организација. Према новијим проценама крећу се одобрени кредита око 800 милиона $, али су схварно искоришћени износи знатно нижи, jep се кредита често не искоришћују у уговореном року те се продужавају рокови за коришћење, али каткада и рокови исплате већ доспелих ануитета искориштених кредита, и поред гаранција које за овакве паше кредите преузимају нносхране централне њли развојне банке и владе. Удео меВудржавних кредита износи око 77, комерцијалних 23%. Питање гаранција за зајмове заклучене у иностранству поставља се и за наше иностране дугове. Народна банка je често давала гаранцнје за отплату дугова других (специјализованих) банака и предузећа, мада ретко

(i) Под називом рефинансирања, консолидације, конверзије, новог кредита и сл.

(2) Саопштено Светској бапци према стак>у 1951. г. (Сл. весник Президиума Народне скушптине бр. 24) те у 1964. г., као и свих нових иностраних дугова закључених (Додатак Служб, листа СФРЈ: Меоународни уговори и др\;ги споразум, скраћено МђУг 4/67.).