Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

350

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Идеја осшлвања светских финансијских институција ( 4 ) за стабилиије обављање платног промета те додељнвање кредита за обнову као и државама у развоју ради подизања њиховог стандарда довела je још за време рата 1944. г. до оснивања МеВународног монетарног фонда и МеВународне банке за обнову и развој (Светске банке) који међу своје основне задатке убрајају економски раст чланова на бази међународне сарадње. Њима су се касније придружиле и друге међународне финансијске институције од светског или само регионалног значења те њихов број још стално расте. Y меВународном финансирању и кредитирању нарочито je осетљиво питање билатералности или мултнлатералности, јер ова боље штити економску и политичку независност примајуће државе, поготову ако може одобрене кредите користити по свом избору у земљи која јој нуди најповољније услове набавке (цена, квалитет, рокови отплате), док су билатерални кредита често везани (нпр. бившег америчког Development Loan Fund) за набавку робе или опреме у веровничкој земљи (tied credits), која може користнти давање кредита за каткада осетно поскупл>ење у односу на могућност набавке у трећој земљи. Зајмодавац тиме, додуше у свом интересу, обезбеВује запосленост својој привреди (индустрнји, пољопривреди), те можда и неке друге политичке или привредне услове и концесије које можда за дужника значе осетан терет. Због тога ce Југославија (и Савезна скупштина) заузима за мултилатералност меВународног кредитирања и помоћи, која би морала важити као принцип и за остале социјалистичке земље које своје кредите дају готово искључиво на билатерадној основи, мада уз повољније укамаћивање и без неких политичких или економских услова, али су знале отказати Југославнјп знатан део одобрених и још неискоришћених кредита не само иза 1948. г. веВ и касније. Y вези са инвестицијама треба споменути Конвенцију о решавању инвестиционих спорова измеВу држава и граВана других држава, израВену по предлогу Светске банке. Конвенција je ступила на снагу у октору 1966. г. те jy je потписао већи број земал>а (и Југославија MBYr. 7/67). Y ту сврху je основан МеВународни центар за регулисанье инвестиционих спорова којн има и задатак да стимулшпе гфилив приватннх кагштала из индустрнјализованих земаља у земље у развоју те побољша юшму за приватне инвестиције ( 3 ). САД су већ раније тражиле од својих дужника гаранције за своје инвестиције ко je су неке земље регулисале гюсебним законима о гшостраним инвестицијама. МеВународне финансијске можемо поделити првенствено на 1) гшституције за регулисање међународног платног промета и валута; 2) институције за давагье (првенствено) дугорочних зајмова и 3) институције за техничку и економску помоћ. 1) Институције за регулисање меЬународног платног промета и валута. Y овој групп je најстарија Банка за мгЬународне обрачуне у Базелу

(4) А. Тасић: Међународне финанснјске органнзадије, Скопје 1962. и др.

(5) Banque Mondiale et IDA-Rapport annuel 1966—1967, стр. 6.