Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

351

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

( Banque des règlements internationaux) основана join 1930. првенствено ради кооперације централних банака и трансфера немачких репарација са учешћем наше Народне банке од 10 милиона швајцарских фраиака у уписаном капиталу од 500 милиона. Банка je након мораторија за немачке репарације потпомагагьем и сарадњом са централним банкама у разним валутним кризама доприносила стабилнијим односима на европском новчаном тржишху и у међународним плаћањима, те je можемо донекле сматрати претходницом Међународног монетарног фонда (ММФ). Мада се после његовог оснивања Банка сматрала сувишном, она и данас обавља неке његове послове, мада само за Европу, бавећи се и продајом и куповином злата и девиза. Кредите je нудила и нашој Народној банци. Обављала je и послове 1958. г. укинуте Европске платне уније која je обавила уз делимично кредитирање око 48 милијарди $ плаћања између чланова (чланова ОЕЦЕ)-. Надаље обавља банкарске послове Монтанске уније и Светског поштанског савеза. Билансна сума премашује 10 милијарди франака. 2) МеЪународни монетарни фонд у Вашингтону намењен je првенствено покривању крагкорочних дефицита у платним билансима државачлашща, али и унапређивању међународне валутяе кооперације и запослености, склапагьу девизно-платних споразума између чланица, спречавању конкурентских девалвација и валутних дискриминација, успостављању мултилатералног платног система и укидању девизних ограничена. Државама-чланицама даје златна и девизна средства за редовно преброВавање дефицита у платним билансима ксји потичу из текућих трансакција те за смањивање неуравнотежености у тим билансима. Фонд заправо не даје кредите већ продаје чланицама за њихову валуту злато или девизе (не само у доларима) у одређеним процентима њиховог улога (квоте) уз услов да их дужник у одређеном року (највише 3 —5 година) врати са толико вшпом провизијом што je дужи рок враћања (заправо поновног откупа сопствене валуте девизама или златом ). Питањем одређивања и начина уплате квоте овде се нећемо бавити. Напомшьемо само још да Фонд одобрава и stand-by аранжмане („кредите приправности”) који значе често за дужника морално јамство, јер га хьегови веровници неће узнелшравати својим захтевима знајући да je дужнику обезбеђен такав резервни кредит. Пошто Фонд због сразмерно незнатног, иако накладно повећаног износа стварно у девизама и злату уплаћених квота чланица, док je већина квота уплаћена у њиховим домаћим валутама ( 6 ), није испунио сва очекивања у погледу повећања међународне ликвидности које би одговарало повећаном опсегу светске трговине, обезбедило му je 10 нндустријских држава (Клуб десеторице) у 1962. г. допунска средства у износу од укупно 6 милијарди $ у конвертибилним валутама као фонд за давање кредита за покривање ванредних потреба ко je би се могле псјавити после увођења конвертибилности у главним индустријским земљама, дакле нарочито у случају угрожења стабилности неке валуте. Земље у развоју пребацивале су Фонду претешке услове за добивање средстава и њихово враћање, тражећи и дугорочнија средства те сред-

(6) Укупан износ номинално уплаћених средстаса износи 21 милијарду $.