Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

360

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

в) Захтев ММФ-а за увођење конвертибилности прихватила je до сада лаганијим темпом него што се очекивало 31 држава. До 1970. г. се очекује да ће je са резервама од 500 милиона $ увести и Југославија. Према Ханжековићу разликујемо општу и ограничену конвертибилност (само за неке вадуте и врсте потраживања), конвертибилност у односу на злато и друге валуте, субјекхивну (према корисницима, нпр. само према странцима-нерезидентима) и објективну (према трансакдијама). ММФ се задовољава конвертибилношћу за текућа плаћаља, али неке западноевропске земље je признају и за трансфер капитала, за који се понегде захтева одобрење. В. ВеОлМа опсежно подручје испуњавања мгЬудржавних новчаних обавеза je, према Ханжековићу, са становишта монетарног права премало испитано, нарочито због недостајања властитог новиа меВународног поретка те испреплитања домаћег и међународног права. Постоји проблем валуте плаћања у новцу у оптицају с купонном снагом у време доспећа зависно и од тога ради ли се о тражливом или доношливом дугу те пигатьу да ли се сматра златна клаузула као уговорена већ аутоматски. Одштета се досуВује према судској пракси већином у новцу оштећене стране. Углавном се сматра нспуњење у номиналној вредности новца као довољно за гашење обавезе ( 13 ). Поставља се и проблем ревалоризације међународних дугова као последица катастрофалног обезвређења неке валуте. Треба споменуги и питагье алтернативних дугова, тј. обвезшща које гласе на више валута или места плаћања према избору (опцији) веровника (нпр. неки аустријски предратни дугови), одлагања плаћања и мораторијума. Ханжековић разликује joui новчане обавезе мећу државама настале за време мира и то у виду а) меВудржавних зајмова, б) меБународне помоћи без обавезе враћања те в) меВудржавне обавезе ex delieto, док као последица para наступају најчешће a) помоћ за воВење рата укључујући и амерички систем lend-leasse у корист савезника у другом светском рату те б) плаћање ратне одштете. Посебно проучава и проблеме монетарног права приликом а) промена државних граница те б) распадања старе и стварања нове државе где се ради о питању узајамних течајева при ripoширењу једне ва/vyre на друго монетарно подручје или стварање нове валутне јединице за подручје проширено на више тих подручја. С тим je у вези и питање расподеле монетарних резерви те правовременог означивања новчаница у оптицају. Права и дужности окуиатора у погледу новца на окупираном подручју су према Ханжековићу јаснија и одређенија те му преостају три могућности регулисана новчаног оптицаја: а) задржавагье новца у оптицају, б) увођење новог или в) свог новца. Заиимл>иво je још пнтање ревалоризације дугова плаћених обезвређеним окупаторским новцем за које наводи више примера, али се може решити и посебним порезом на терех дужника који je отплатио дуг у таквој валути.

(15) Подробннје С. Обрадовић; Теоријска проблематика промена званичне вредности валюте, А>убл>ана 1961.