Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

361

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

О пихан. y злате (златне монетарне и златые вредносне) клаузуле постоји најбогатија литература, као и судска пракса, као доказ спорности те неједнаких гледишта разных правних система. Питање се поставља нарочито за државне обвезнице (дугорочне), клириншке споразуме и друге споразуме о плаћању, за кредите, нарочито дугорочне инвестиционе зајмове заједно са питањем осигурања курсних ризика које неке државе осигуравају слично као и ризик трансфера ( ,с ). Овамо спя ля и коришћење неке туЪе валуте за, одређивање цена и меВусобна плаћања, које сусрећемо како у клириншким споразумима као обрачунску јединицу (обрачунски долар, фунта) у којима се често предвиђа плаћање (текућег) негативног салда изнад уговореног манипулативног кредита или салда утврђеног приликом ликвидације клиринга у некој конвертибилној девизи или злату, уколико нису допуштене joui неко време (3 —9 месеци) додатне испоруке за покривање салда, тако и у меВудржавним споразумима о плаћањима у некој одређеној, обично конвертибилној (слободној) валухи или у конвертибилним валутама уопште, често уз сагласност заинтересованих банака. Y случају дворачунских клиринга сауговарачи одре Вују споразумно течај својих валута те га ннједан саушварач не може једнострано мењати. Уколико једна држава промени паритет своје валуте, мора исправити своје дуговање према другој држави, а обично се у клириншке споразуме са некой трећом обрачунском валухом уноси слична одредба за случај смањења (или повећања) њеног паритета. Y монетарно право улази још проме г са златом и другим племенитим металима (осим сребра) са иностранством, док je проблем плаћања царина у злату углавном отпао, слично и питанье ажије за плаћања прописана у злату. Због осамостаљивања валута готово свих држава отпада и питатье употребе трговачког новца (нпр. талира Марије Терезије у Етиопији и неким земљама Блиског истока), док се долар користи и као средство кредита у Европи као еуродолар, али се користе и еурофранци и еуростерлинзи. Y облает девизних прописа улази већ питање депозита иностранаца и исељеника у домаћим банкама на девизним рачунима или рачунима у домаћој валути те разна њихова ограничена. Док се слободни рачуни у домаћој валути могу користити за сва плаћања у земљи (нпр. за извезену робу) и у иностранству, други рачуни су везани (употребљиви само за одређена домаћа плаћања, нпр. за туризам, градњу, (ре-)инвестиције, набавку хартија од вредности) или блокирани (макар само привремено везани). Стога je вредност таквих потраживања често испод званичног курса, слично вредност потраживања у предратним неизједначеним клиринзима на чију се исплату морало дуже чекати. В. Заштита иностраног новчаног система. Према Ханжековићу join се не може говорити о постојању међународног правила које сили државе да штите и туђи новчани систем на свом подручју. Већ 1929. г. склопљена je барем Конвенција за сузбијање кривотворења новца у циљу ефикасније кривичноправне заштите. Надаље наводи на разне начине тумачени

(le) Олакшању европске трговине je намењена Епропска конвенција о облигацијама у страиој монети израђена у оквиру ОЕЦА (Ici l’Europe, IV, бр. 3, Страсбург 1967, cip. 27).

3*