Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

111

ДИСКУСША

то учинио, већ je прописао одредбе за расправљање односа. Услед тога се скоро сви односи који у управном поступку настају између органа и странке морају расправљати по закону, а на тај начин су, поред осталог, спречени произвољност и евентуални утицаји до којих би могло доћи при расправљању тих односа. Y ЗУП-у je видно испољена још једна тежња: да се странци помогне и да joj се поправи положај у управном поступку. Већ у својим основним начелима ЗУП je изрично ставио у дужност органу који води поступай да помаже странци и да јој омогући да шхо лакше заштити и оствари своја права (чл. 5), а посебно je исгакао дужност пружања помоћи неукој странци (чл. 13). У овом смислу, и поред прописане дужности странке да за своје наводе понуди доказе и да их по могуВству поднесе, ЗУП je наложио службеном лицу да у одређеним случајевима по службеној дужности прибави податке о нзвесним чињеницама, које je иначе странка дужна да докаже (чл. 136, ст. 3. и чл. 137, ст. 2). Потреба странке да joj се пружи помоћ појављује се највише у испитном поступку, na je баш у одредбама о том поступку прописано да je службено лице које води поступай дужно да по потреби упозори странку на њена права у поступку и да јој указује на последице њених радњи или пропуштања у поступку (чл. 140). Ова тежња за помагањем странци, која je у наведеним ч\.ановима изрично истакнута, доследно je прописивана у одредбама Закона којима се регулишу односи између органа и странке. Што се тиче положаја странке у поступку, он je ЗУП-ом поправлен у великој мери у односу на положај органа који води поступак. Ради успепшог воВеньа поступка и решења управне ствари, овај орган мора имати потребна овлашћења, па и према странци у поступку, али изван тог цил>а он нема потребе за већим овлашћењима. С обзиром на то, учешће странке и йена права у поступку, уколико се њиховим коришћењем не смета органу да успешно води поступак и да изврши све што je потребно за доношеие законитог решена, не могу имати неповољног утицаја на поступак. Баш напротив, право странке да активно учествује у поступку Закон не сматра као уступай странци, већ такво учешће у испитном поступку, у ком ће странка давати потребне податке и бранити своја права и интерес, Закон третира као средство за остварење циља поступка (чл. 143, ст. 1). Баш с обзиром на такво схватане, ЗУП у чл. 143, ст. 3. признаје странци право да се у испитном поступку изјасни о свим околностима и чиненицама које су изнете, о предлозима и понуВеним доказима, да учествује у извођену доказа и да поставља питања другим странкама ако их има, сведоцима и вештацима, као и да се упозна с резултатом извоВења доказа и да се о томе изјасни. Прописујући ова права странке, Закон истовремено ставља у дужност органу који води поступак да пружи могућност странци за коришћење тих права. У изложеној одредби, помоћу једне уопштене формулације, наведена су само нека права странке у испитном поступку. МеВутим, у свим фазама управног поступка, па и у испитном поступку, странци je признат низ других права скоро у свим односима до којих долази измеВу органа и странке. КоришВењем ових права странка утиче на начин извршења појединих радии и на ток поступка, а од тога често зависи правац у коме Be бити допето решење. На овај начин постигнута je извесна равнотежа измеВу овлашВења која припадају органу за воВење поступка и решење управне ствари, и права странке у поступку, а та рав-