Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односе, поставило се, као друго питање, питање правног регулисања новостворених односа, као и питање прилагођавања постојећег законика ранијим али сада промењеним односима. И код одговора на ово питање не постоји сагласност. Шхо се тиче прилагођавања постојећих закона и законика раније постојећим али временом промененим односима, скоро je опште мишљење да законик, поред норми које регулишу односе у питању, па било да су оне више или мање специјализоване, треба да садржи извесне прописе који ће бити најопштијег, чак уставног карактера (у погледу приватног права), a који Йе омогућити да се постојећи прописи прилагоде промењеним односима. Изгледа да се они садрже, углавном, у прописима о јавном поретку (ordre public) и моралу (добрим обичајима) ( 13 ). С обзиром на релативност ових појмова остављено je широко поље судији да, истражујући и утврђујући садржину појмова јавног поретка, морала и добрих обичаја у моменту (па према томе сходно схватањима тога момента) када се поставља питање примене кодификованих правних правила на промењене животне односе, обезбеди одговарајуће решавање појединих конкретних случајева. Што се, пак, тиче правног регулисања и решавања новостворених животних односа, тј. оних који нису постојали у моменту кодификације, гледишта су такође различит. По једнжма, а то je гледиште француског Грађанског законика и углавном и немачког, регулисање и решавање тих нових односа судија има да тражи у самом законику, и то путем аналогије. По другом гледишту, а то je гледиште швајцарског ГраЁанског законика (чл. 1), у случају да законик не садржи изречан пропис, суднја ће новопојављени случај решавати на основу обичајног права одн. уколико не постоји обичајно право поступиће као да je он у том моменту законодавац, тј. решиће случај по слободној оцешт, водећи рачуна о схватањима науке и праксе. Најзад, по трећем схватању, које je применено у совјетском праву, законодавац приликом кодификације поставља и неколико основних начела којима ће се судија имати да руководи како при тумачењу текста законика тако и при решавању новопојављених случајева- Изгледа да je најприкладније треће схватање јер, ма колико да ce буде присталица широке судске власти при тумачењу закона, корисно je и потребно да се, макар и у најширим потезима, обележе основне идеје и принципи система који постоји, а не чему би судија, остајући увек у грашщама тога система, одређивао његову садржину у сваком конкретном случају. IV. Не задржавајући се више посебно на питагьу добрих и рђавгсс страна кодификације, потребно je бацити макар и најкраћи поглед на питане трајног одржавања равнотеже између статичких и динамичких тежњи одн. на питање ревизије и замене једном донетих законика, на питагье ко je je било предмет велике дискусије приликом прославе стогодшшьгще француског и аустријског грађанског законика, пошто je та дискусија у суштини била борба против идолопоклонства кодификации и борба против схватања о вечности, свеобухватности и самодовољности законика као резултата тзв. великих кодифпкација.

( is) В. П. Растовчак: Морал, добра обичаји и злоупотреби права у гроЬанском законику, Загреб, 1927; Б. Т. Благојевнћ: Уговори по прчстанку Формуларни уговори, Београд, 1934, стр. 20, 24, 33.