Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Кодифнкација, па према томе и законици јесу средства за одговарајуће правно регулисање одре&ене врсте друштвених односа. Имајући у виду могућност и карактер овог средства, истакли смо да je пожелно да свакп законодавац, прописујући више или мање спедијализоване норме, створи, опех у облику правних норми, могућност да се постављене норме прилагоБавају стварним потребама живота одн. да постави опште принципе система који ће имати да послуже као руководне идеје за такво прилагоВаватье. МеВутим, закон трансформације изазива стално и свуда промене које морају бити регулисане сходно њиховој природи и потребама. Та трансформација je општа, па како je она и трајна и вечита, то се статье које се ствара у будућности све више и више разликује од оног које je постојало у моменту доношења законнка. Y тој различитости оно иде каткада врло далеко, чак до контрадикторности, тј. до супротности оном стању које je постојало у моменту кодификације. Отуда се поставља питатье да ли су оне „бреше", они „отвори” које je законодавац оставио да би омогућио прилагођавање права животу доволне да заиста омогуће и остваре то прилагоВаватье, или пак оне, у једном моменту, неће моћн да каналишу све последице трансформације, тако да се као неопходна наметне ревизија или замена постојећих законика. Чини се да je ово друго гледиште тачније. Законици су само, као што смо рекли, техничка средства која као таква, по својој природи статкгака, могу да задоволе потребе времена, алн ко ja ће у Једном моменту, исто онако као и сва друга средства која служе човеку за задоволетье његових потреба, морати бити, са разлога веће или мање несагласности са животним односима, ревидирани одн. замењени, јер оставлене „бреше” кроз које ће живот имати да прилагоди право себи одн. право да се прилагоди животу, неће бити доволне да приме промењени однповећани сноп животних односа. То je, уосталом, сагласно са општим законом трансформације, преображаја, коме не могу да измакну ни законици. Нема ничег вечитог и непроменљивог на земли, па према томе ни законици нису правлени нити се праве за увек и за свагда. Као израз односа и статна који у једном моменту постоје они, садржавајући у себи и једну одређену правну идеологију која je, као и свака друга идеологија, само израз статьа које постоји и антиципиратье статьа које има да доВе, када та идеологија не буде више одговарала фактима који буду настали, губе свој разлог и основ постојања и престају у суштини да буду право, јер право може задржати своју социјалну вредност, тј. остати право само ако еволуира као и само друштво, тј. ако одговара друштвеним односима и потребама. Отуда проф. Ларнод, говорећи о потреби ревизије француског ГраВанског законика тачно заклучује: Све ствари у овом свету, те отуда изгледа, када je и Пије X сматрао за потребно да недавно нареди нову кодификацију црквених закона, да предузме реформу Corpus iuris canonici, да није нимало претерано ни смело тражити нову кодификацију за једно друштво које je много више подложно преображају него што je то случај са католичким друштвом ( 1е ). Исто тако се изражавао и Цајлер, творац аустријског ГраВанског законика, иако je био присталица природног права: сваки законик

(iß) F. Lamaude: he Code civil et la nécessité de révision y Livre centenaire du Cpde civil, t. 11, Paris, 1905, p. 908.

287

НЕКА ОТПИТА ПИТАЊА ДОСАДАШЊИХ КОДИФИКАЦИЈА ГРАБАНСКОГ ПРАВА