Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

из чшьекиде да Јулијан, који je живео век доцније од Лабеона, кодификује текст едикта не уносећи ову измену у њега. Па ипак, у текстовима у којима се расправљало о питаньима контракте одговорности, јавља се тенденција да се одговорност бродара посматра са гледишта одговорности за кустодију. Пршмер пружа већ поменути Гајев текст забележен уD. 4,9, 5, при чему je свакако значајно и то, што се у њему не расправља о неком конкретном проблему, већ он има дидактички карактер. Y доба домината, у складу са општнм тажљама посткласнчне правне науке ка уопштавањима, може се запазити и настојање да се одговорност бродара за преузету робу регулише јединствено, и то искључиво у оквиру контракта locatio-conductio. Отуда су неки класични текстови у Дигестама измењени тако, да из њих произилази да je бродар одговарао по тужби de recepto и без преузимања те обвезе ( 70 ). На основу тих текстова се у данапгњој романистици сматра неспорним да je у Јустинијановом праву receptum саставни део, naturalia negotii уговора о превозу. Уствари, пре би се могло рећи да je посткласична правна наука настојала да створи самосталан, посебан уговор о превозу робе бродом, али да у тим настојањима није дошла до циља, тако да су и у Јустинијанову кодификацију унете две правне институције: уговор о превозу, који се закључује као locatio-conductio (D. 14, 1 и D. 19, 2) и уговор којим бродар преузима посебну одговорност за робу која се превози бродом, receptum (D. 4,9).

Ар

Јелена Даниловић

РЕЗЮМЕ Заметки о договорах о морской перевозке грузов в римском праве Исходя из факта, что в римском праве не предусматривались специальные договоры о морском транспорте и что при таких перевозках заключался договор, применение которого было значительно шире, автор касается вопроса роли и правового характера договора receptum nautarum. Проведя анализ текста эдикта претора, которым был установлен указанный правовой институт и дав обзор разных мнений, существующих в соответствующей литературе нашего времени о его происхождении и отношении к договору locatio conductio, автор отстаивает тезис, по которому receptum являлся самостоятельным договором, по которому перевозчик брал на себя объективную и, в первом периоде, абсолютную ответственность за перевозимый груз. Он был введен во второй половине 2 века до н. э. и тем самым является более ранним чем locatio conductio, который прежде чем был признан консенсуальным договором применялся в каче-

(76) Посебно D, 4,9, 1, 4 и D. 4,9, 1, б.

379

БЕЛЕШКЕ О УГОВОРИМА О ПРЕВОЗУ РОБЕ БРОДОМ У РИМСКОМ ПРАВУ