Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

385

УЧЕШНЕ rPARAHA У СУБЕЊУ

Y савременом праву установа учешћа грађана у суВењу настала je као захтев демократских, напредних снага друштва, које су у овој установи виделе гаранцију личних слобода и права грађана против злоупотреба државне власти и самовоље професионалних судија потчињених влади. Према томе, ова установа je историјски прогресивна и у суштини револуционарна тековина друштвеног развоја ( 5 ). Учешће грађана у суђењу појављује се као нужност, нарочито у временима социјалних револудија у по ј единим земљама. Y таквим моментима могуће je да се хитно организуje судство нове државе само уз помоћ грађана, политички изграђених и оданих, који су у стању да схвате нове друштвене односе и ново право, иако немају потребну стручну спрему ( 6 ). Француска буржоаска револуција пренела je установу пороте из Енглеске на европски континент као политички принцип. Током XIX века скоро све европске државе, под притиском либералних елемената, усвојиле су порогу као прогресивно начело француске револуције, найме, увеле су систем праве пороте. Суд je састављен из два тела, од којих један сачињавају професионалне судије, а други поротници лаици (jury). Порота одлучује одвојено и самостално само о чињеницама (о кривици оптуженог), а о казни и осталим питањима одлучују професионалне судије. Међутим, искуство je показало да се порота (jury) може одржати само под специфичним условима функционисања енглеског правосуђа. Још у току XIX века у неким немачким државама уведени су тзв. скабински судови (Schöffengerichte), у којима су професионалне судије и судије-лаици, као чланови једног истог судског већа, заједнички одлучивали как о о кривици, тако и о казни. Постепено, у току XX века, многе земле су напустиле енглески тип пороте (то je учинила и Француска после II светског рата 1945. године), тако да данас у савременом европском праву преовлађује тип „скабинског суда” ( 7 ). То je у ствари, систем поротног суда, мешовитог по саставу, a јединственог у одлучивању о целој правној ствари. Систем праве пороте и даље се задржао у Енглеској, мада je фактички обезбеђена велика улога професионалних судија који врше огроман утицај на пороту. Социјалистичке земље такоВе имају поротно судство са почецима у октобарској револуцији, које се одликује мешовитим саставом суда у коме судије-поротници равноправно одлучују са професионалним судијама о

(5) Др Мирко Перовић, Постоји ли код нас проблем пороте, Архив за правне и друштвене науке, 1956, бр. 2, стр. 176—177.

(6) Др Борислав Благојевић, цит. рад, стр. 146—148; проф. др Јован Борђевић у цит. делу каже: ~Све револуиије у историји немају велико позерење у судство и нарочито теже да га депрофесионализацију. Политична бирократија настоји да контролише све центре одлучивања, да се судство подреди и укључи у себе поједине грађане који се више бирају према свом односу према владајућем политичном апарату него по интересу и способности да буду судије. То je довело до тзв. лаицизираља судства. Политички систем, стр. 639—640.

(7) Већина европскях држава усвојила je систем једпнственог судског већа, jep ce y пракси показало да судије-поротници нису у стању да самостално одлучују о чињеницама; уопште. њима je потребна стручна помоћ и руководство професионалних суди ja. Перед тога, утврђивање чињенииа не може се одвојитп од примене права. Др Владимир Бајер, Суцн поротници, Зборник Правног факултета у Загребу, 1955, бр. 3—4 стр. 146—152.