Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

386

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

свим питањима одређене правые ствари. По угледу на СССР и остале европске социјалистичке земље преузеле су'исти систем поротног суВења ( s ). И овде je учешће грађана у суВегьу израз политичког принципа демократизације правосуђа односно судске функдије, али je битно измењен класни кар актер тог принципа. 111 Код југословенских народа учешће грађана у суђењу има своју историјску традицију из XIX века. И овде су углавном постојала два система; систем праве пороге у Словенији и Далмацији и систем мешовитих судова у Босни и Србији. Закон о кривичном поступку бивше Југославије од 1929. године укинуо je установу пороте, што je била логична последица заоштравагьа класне борбе и шестојануарске диктатуре. Овој одлуци претходиле су обимне диску сије, које су нужно имале одређено политичко обележје. Ипак аргументы „за" и „против” установе пороте који су том приликом истицани, заслужују пажњу, jep се слични разлози понављају и данас. Међутим, у садашњем разматрању аргумената, у прилог или против постојања пороте, мора се полазити од нужне друштвене условљености правних појава, од повезаности права са политичким односима у појединој земљи ( 9 ). Правосуђе нове Југославије прихватило je од самог почетка установу учешћа граВана у суђењу. Иако je учешће граВана уведено у наше право током НОБ-а, ова установа се не може сматрати тековином наше народне револуцнје, jep има своје историјске корене у класичној пороги. Наша држава, увоВењем учешћа судија-поротника у кривичном и граВанском правосуВу, само се прикључила току општег историјског развоја, у коме учешће граВана у суВењу постаје политички принцип савремене државе. Порота у Југославији појавила се као нужна последица револуционарних тековина НОБ-а, тј. народног карактера наше власти. Y нашем социјалистичком друштву она мора да буде нова по друштвеној садржини, али je у основи стара, већ позната форма организације судске функције ( 10 ). Y првим данима борбе народ je судно јавно на збору, по правилу под руководством неког члана партизанског штаба, или су јавно, уз учешће народа, судила већа састављена ad hoc од припадника партизанских одреда. Када су формирани народноослободилачки одборн, они су обављали најнужније судске послове. Y каснијем периоду чине се најпре напори да се судска функција издвоји из круга задатака народиоослободилачких одбора, а затим да се судови организују изван НОО, као самостални органы народне власти. Y правним документима тога времена срећу се начела новог судства, a касније и зачеци поротног суВења тј. организације судскнх

(8) Др Миленко Јовановић, цнт. рад. стр. 32.

(fl) Др Борислав Благојевнћ, цит. рад, стр. 144—146. Аргументы у прилог једне или друге тезе опште су познати. О томе види: др Божидар Марковић, Уцбеник судског поступка Краљевине Југославије, Београд, 1937, стр. 65; др Миливоје Перовнћ, рад цит. под 5), стр. 177.

(io) Др Мирко Перовић, рад цит. под 5), стр. 181—182. Др Ото Центнер, О реформ» пороте у ФНРЈ, Наша законитост, 1961. бр. I—2, стр. 2.