Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

387

УЧЕПШЕ ГРАБАНА У СУБЕЊУ

већа од три члана, једног сталног председника већа и двојице почасних судија-приседника ( u ). Одмах после ослобођења земље долази до обимне законодавне делатности, а посебна пажња поклагьа се законима судског права ( 12 ). Упоредо са законодавством на овом подручју и доношењем Устава од 1946. године, долази и до прве кодификације кривичног процесног права. Тиме се коначно оформљује установа учешћа грађана у оквиру ошыте организације судова. IV Установа учешћа граВана у суђењу je саставни део нашег судског система и представља институцнју која има своје место у уставним одредбама и другим законима ( 13 ). Устав од 1963. године обогаћује учешће грађана у суђењу обележјем друшхвеног самоуправљања, одредбом да се, ради остваривања самоуправљања, грађаннма зајамчује право да одлучују о друштвеним пословнма, измеБу осталог и као судије поротници (чл. 34). Y даљој разради овог начела Устав предвиВа као правило да у суђењу учествују судије и судијепоротниди, а да се савезним законом може одредити да у одређеним судовима и у одређеним схварима у суВењу учествују само судије (чл. 137. Устава). Наше ново правосуВе од самог почетна определило се за систем јединствених судских већа, састављених од сталних и повремених судија (судија-поротника). У свим законима судског права доследно je разрађено качело по коме су професионалне судије и судије-поротници равноправии чланови судског већа у вршењу судијске дужности. У кривичном ггравосуВу до 1965. године судије-поротниди учествују само у суђењу пред првостепеним судом, а после измена ЗКП од 1965. године и у већима другостепених судова, када ови одлучују на претресу. Ипак се могу ставити озбиљне примедбе на поједина законодавна решења. Постоје врло значајна ограниченна учешћа граВана у суВењу (установа судије-појединца, тзв. ванрасправна већа у првостепеном поступку, а нарочито одсуство судије-поротника пред вишим судовима у поступку по правним лековима). Поред тога, усвајање система јединствених судских већа ствара одре Вене тешкоће и доводи до разних слабости у практичној примени. Поново се поставља питање способности судиј а-поротника да одлучују о прав-

(и) Упутство о преуређењу судова Одјела за правосуђе ЗАВНОХ-а од 15. II 1944. г., објављено у Хисторији народне власти др Л. Гершковића. Међутим, треба пстаћи да се пајважнији правый споменици из периода оружане борбе односе на организацију и делатност војних судова; Наредба о осиивању војних судова од 1942. и Уредба о војпим судовима од 1944. године.

(12) Привремена народна скупштина донела je 1945. прво Закон о уређењу надлежности војних судова у југословенској армији, а затим Закон о уређењу народных судова. Члан 13. овог закона предвиђа да судови, када суде у првом степену, тине то по правилу у већи.ма у којима учествују судије и два присудитеља. Устав ФНРЈ од 1946. године, у глави XIII Народни судови, приврехмене судије назнва ~судије поротници" и прихвата их као равноправие учеснике у саставу већа првостепених судова. После Устава од 1946. долази до Закона о уређењу народиих судова од 1946, а после Уставног закона од 1953. доноси се Закон о судовима од 1954, којим се уводи термин ~повремене судије".

(i?) Данае важеће уређење судова регулисано je законима који су уследили после доношења Устава СФРЈ од 1963; Основнн Закон о судовима опште надлежности од 1965; Закон о прив. судовима од 1965; Закон о војним судовима од 1965. са изменама и допунама од 1967.