Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

388

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ним питањима. Y пракси, судије-порохници се у погледу ових питања ослањају на мишдеие професионалног судије. Председник већа, професионални судија, руководи суВењем, али судије-поротници морају приликом одлучивања да имају равноправан положа] са професионалним суди]ом. Та равноправност да]е установи учешћа грађана у суђењу она] демократски характер који je основни разлог њеног увођења у судски систем. Исто тако, судије-поротници морају имати апсолутну већину у односу на професионалне судије, ]ер та већина треба да компензира ону фактичку предгюст коју имају професионалне судије као стручиаци ( 14 ). Законодавна решења у потпуности задоводавају ове оправдане захтеве, али, у пракси, пасивно држање судија-поротника спречава њихову примену, тако да при доношеиу одлуке врло често председник већа фактнчки ради као суди]а-појединац. V. Захтев за реформом установе учешћа граВана у суђењу поставио се већ на Првом конгресу правника Југославије 1954. године, ]ер су се после неколико година примене одговарајуђих законских прописа уочиле одре Вене слабости и почеле ставдати озбидне примедбе. О ово] установи се већ годинама и даде дискутује и износе се различита мишљења, која ce углавном своде на питање њеног укидања њш задржавања у нашем судском систему. МеБутим, и присталнце ове установе битно се разилазе у предлозима: једнн се залажу за измену досадашњег система, док други сматрају да не треба мењати садатшье станье и обим учешћа граВана у суВењу. Заступници мишљања да данас код нас суди]е-поротнlщи нису више потребни и да их треба заменити професионалним судијама истину, пре свега, политичке разлоге. Ови разлози постојали су у првим послератним годинама, док данас у политичном погледу 7 не постоје разлике измеВу суди] а-поротника и стручних судија. Код набора судија поставдају се исти услови политичке изграВености и оданости, а и сам избор врши се на исти демократски начин. Судска функција се обавда у условима стварне демократске контроле народа и његових представничких органа. С престајањем политичке потребе долазе join више до изражаја разлози стручне природе, т]. недостатак стручне правничке спреме судија-поротника. Истине се да ново друштво изграВује своје нове стручиаке, па и нове правнике, који су у стану да обезбеде пуну законнтост новог друштва. То одговара подели рада, која je потпуно спроведена у савременом друштву. већ има довољно правничких кадрова који могу преузети вршење судијске фуыкције, те установу учешћа граВана у суВењу треба сасвим напустити или бар знатно смањити њен делокруг ( ls ). Пристанище оваквог становишта нису сагледале прави политичкн знача] установе учешћа граВана у суВењу. Није реч о томе да наше професионалне судије нису политички изграВене, него о што пшрем учешћу радних дуди, посебно непосредних произвоБача, у свим друштвеним функцијама, па и у вршеиу правосуВа. Учешће граВана у суБењу je један од облика друштвеног самоуправдаиа поставденог у Уставу СФРЈ. У нашем соцп-

(14) Dr Vladimir Bayer, Щlт. рад, стр. 153.

(15) Др Борислав Благојевнћ, цит. рад, стр. 149.