Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

390

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

но подићи квалитет пороге у свим судовима ( 21 ). Међутим, признаје се да би увоВење квалификоване порохе, због разноврсности спорова код судова опште надлежности, отежавало поступак одабирања судија-поротнпка. Учешће квалификованих стручних поротника у суВењу предвиБено je законским прописима код специјализованих судова, а и у одреВеним стварима код судова опште надлежности ( 22 ). Поставлю се питање да ли je целисходно генерално прихватање система квалификоване пороте? Усвајањем оваквог система у свим врстама спорова значило би да у сваком случају судија-поротник треба да има одреБену стручност. МеВутим, законски прописи оставл>ају могућност да из списка судија поротника буде ангажован онај који ће најбоље помоћи професноналним судијама у функцији суБења и допринети квалитету суБења. У неким врстама спорова и у неким стварима биће довољно да судије-поротници буду „способни да врше судијску дужност”, тј. да располажу познавањем спорне области, док ће у другим стварима бити потребно да се бирају стручни поротници (Закон о судовима опште надлежности, чл. 41, ст. 1. и 2). Чини се да je законодавно решење довољно еластично и да задовољава потребе праксе. Заступници другог становишта изјашњавају се против ангажовања сгручних судија-поротника у свим споровима и, углавном, постављају као минималан захтев познавање оних друштвених односа који су предмет суВења ( 23 ). Главки аргумент налази се у характеру и улози установе учешћа грађана у нашем судском систему. Наиме, ако се од судија-поротника тражи одреВено стручно знање, онда се доводи у озбиљну сумњу поставка да порота улази у процес социјалистичке демократизације и друштвеног самоуправљања. Таквим решением порота губи оне битне елементе демократичности и самоуправности, који се састоје у што ширем уклучиватъу непосредних произвоВача у вршењу судијске дужности. Захтевом да судије-поротници располажу одреВеном струнном спремом негира се установа учешђа граВана у суБегьу, jep се фактички признаје да je за вршење функпије суВења потребно стручно знање. Оно je, у ствари, неопходно за професионалне судије, те постаје све актуелнији захтев за њиховим стручним усавршавањем. Поред познавања права судије треба да поседују низ допунских знатьа, криминолошких и других ( 24 ). МеВутим, установа учешћа граВана у суВењу није уведена у наш судски систем због стручности, нити се данас могу постављати такви захтееи. Од судија-поротника тражи се, по правилу, животно искуство и познавање одреБених друштвених односа о којима се расправља пред судом. Судије-поротннци не треба да буду лаици у смислу да уопште не поседују од-

(21) Др Јосип Брнчић, Приједлози за уиапреБење правосуђа. Архив за правые и друштвене науке, 1966. бр. 1, стр. 72.

(22) Закон о прпвреднпм судовима (чл. 43); Закон о војнпм судовима (чл. 18); Законик о крпвичном поступку {чл. 423, ст. 5).

(23) Dr Vladnmnr Bayer, цит. рад, стр. 155; др Драгољуб В. Димитријевић, Кривично процесно право, Београд, 1967, стр. 92; др Тпхо.мир Васиљевић, Размишљања о стручком усавршавању судија, Зугословгнска ревија за криминологију и кривично право, бр. 3/1968, стр. 374.

(24) Др Тиховнр Васпљевић, цит. рад. стр, 366—370.