Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

391

УЧЕШНЕ ГГАБАНА Y СУБЕЊУ

реБена знања, искуства и смисао за вршење судијске дужности, али од њих не треба ни захтевати одре Вену стручност као од вештака. Побољшање квалитеха судија-поротника може ce постићи брижљивим одабирањем граВана, одреБивањем поротника који ће ући у састав већа према познавању одре Вене спорне области. Треба настојати да прротшщи постану активнији, како ce суВење у већу не би фактички претворило у суВење судије-појединца. ( 25 ). Соцнјални састав судија-поротника y пракси je доста слаб ( 2б ). Разлог томе треба тражити у одсуству материјалне заинтересованости, a самосталан утица ј на свест судија-поротника још увек je недовољно изражен. Питање награВивања није решено на задовол>авајући начин, па се непосредни произвоВачи нерадо одазивају позиву ( 27 ). Предлаже се да се питатье награВивања реши као код привредних судова (чл. 20. Закона о привредшш судовима). VII Y погледу обима учешћа граВана у суВењу интересантно je, пород осталог, питатье потребе увођења ове установе код свих судова и у свим споровима. Законски прописи не предвиВају учешће судија-поротника у многим предметима како у првостепеном, тако и у поступку пред винтим судом. Пред општинским судом постоји установа судије-појединца. Досадаппье искуство показало je да зборно суВење пружа више гаранција за правилност и објективност суВетьа и да одлуке донете у судском већу имају већи ауторитет, поред осталог и с обзиром на учешће граВана у суВењу. Стога се предлаже укидатье установе судије-појединца. МеВутим, решетке овог питања зависи од тога да ли ће се усвојити предлози за реогранизацију правосуБа и изузети из надлежности општинских судова мање значајни спорови. МогуВе je да се снорови који су до сада били у надлежности судије-појединца пренесу на друштвене органе (мировна веВа, другарске судове и сл.). Исто тако, судије-поротници не учествују у тзв. ванрасправним веВима. Ова веВа врло часто одлучују о веома важним како правним, тако и чињеничним питањима (тако, нпр., о приговору против оптужнице), те нема оправдања што je учешВе граВана искључено из њиховог састава. С тим у вези предлаже се да се учешВе граВана у кривичном суВетьу прошири на сва одлучивања у првом степену (~). МеВутим, могла би се предложит и решења у супротном правцу, у правду сужавања обима ове установе по материји. УчешВе граВана у суВењу ограничило би се на одреБене кривичне и грађанске предмете који имају шири друштвено-политички знача ј. Извесни спорови остали би и дал>е у надлежности судије-појединца. Y осталим предметима, који по свои

(25) Др Ого Центнер, цит. рад, стр. 14; др Т. Васиљевић, цит. рад, стр. 374.

(26) Y највећем броју случајева ангажују се пензионери и домаћице, јер искуство показухе да други поротници нерадо долазе на суђење. Један од главних разлога лежи у чињенипи да судије-поротиици губе своје дневне личне дохотке, док je дневница судија-поротника скоро симболична (нпр. у Словенији износи 500—700 ст. динара, а у неким судовима БиХ судијама-поротницима није се ништа плаћало).

(27) Статистички подаци (стање 1. I 1968) показују да je од 50.789 судија-поротника у судовима опште надлежности непосредних гтронзвођача било 8.178 или 16,1%. Др Мирко Перовић, рад цит. под 18), стр. 211—212.

(28) Др Ото Центнер, цит. рад, стр. 10—11.