Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

392

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

значају захтевају зборно одлучивање, могла би се увести већа професионалних судија. Само за најтежа кривична дела задржало би ce учешће грађана, тј. већа у саставу од двојице судија и тројице судија-поротника ( 29 ). Што се тиче поступка пред првостепеним судом, могу се прихватити предлози који иду у правду пропшрења учешћа граВана на сва одлучивања у првом степену. По питагьу учешћа граВана у другостепеном поступку постоје различита мишљења. Може се прихватити законодавно решење, тј. учешће судија-поротника само када се у другом степену суди на претресу, а могло би се ово учешће проширити и на одлучивање у седници већа. Постоји и такво мишљење, да нашем систему друштвеног самоуправљања више одговара учешВе граВана у другостепеном и коначном судском одлучивању него пред првостепеним судом. Оваквим решењем бирао би се магьи број поротника, што би пружило могуВности за одабирање најспособнијих граВана. С друге стране, оваква измена била би корисна и с матери] алне стране (мање расхода за накладу трошкова и награВивање, мање одсуства са посла и др.) ( 30 ). Ово мишљење није довољно аргументовано, и чини се да се губи из вида да je одлучивање по правним лековима могуће, али не и обавезно поступање. Овакво решење фактички би представљало одбацггвање саме установе учешћа у суВењу граВана који својим животним искуством и познаванием спорних друштвених односа треба да допринесу расветљавању и решењу одреВеног предмета. Законодавно решење ограничава учешВе граВана на оддучивање када се одржава претрес, како пред првостепеним тако и пред другостепеним судом. Полази се са становишха да судије-поротници првенствено треба да учествују у утврВивању чињеничног стања, када се расправља у присуству странака, па постоји могуВност непосредног запажања од стране суда. Заступницн оваквог законског решења посебно истину да одлучивање по правним лековима у основи представља разматрање правних питања, а за одлучивање о овим питањима способне су само професионалне судије. Неспорно je да судије-поротници треба да пруже помоВ професионалним судијама, у првом реду приликом утврВнвања спорних чшьеница. МеВутим, сасвим оправдано се истине да се судска функција састоји у примени права на утврБено чшьенично стање, те да се разматрање правних питана не може одвојити од утврВивагьа чшьеница. Пошто судије-поротници у првостепеном поступку учествују равноправно са сталним судијама и у разматрању правних питања, онда им то право треба пружити и у другостепеном поступку. Поред тога, решавагье по правним лековима не састоји се само у разматрању правних питања. Напротив, погрешно или непотпуио утврВено чињенично стање je најчешћи разлог за улагање правног лека. Ограничење учешћа граВана на одлучивања само у случајевима одржавагьа претреса доводи до тога да судије-поротници не учествују у доношењу коначне одлуке баш у најзначајнијим споровима, у којима се најчешће и улажу правки лекови. Треба имати у виду да je претрес пред другостепеним судом у ЗКП предвиВен као изузетна установа, која уошпте има

(29) Др Миленко Јоваиовић, цит. рад, стр. 121. (го) Др Миленко Јовановпћ, цит. рад, стр. 120—121.