Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

393

Y4EIIIRE ГРАБ AHA Y CYREEbY

налу практнчну примену, те фактички коначну одлуку поводом правног лека доносе професионалне судије у седници већа. Y прилог проширења учешћа судија-поротника и на одлучивања у седници већа пред винтим судом може се навести и одредба новелираног ЗКП чл. 341. Могућност учешћа странака, тј. страначка јавност, непосредност и усменост оправдали би учествовање судија-поротника, који би одлучнвали на основу непосредних запажања, а не на основу списа. Што се тиче учешћа грађана у суђењу код врховних судова, наведени разлози у прилог пропшрења овог учешћа односе се и на врховне судове када одлучују по правним лековима. Постоји, међутим и супротно мишљење, према коме „у складу са друштвеним самоуправљанем, треба омогућити увођење одговарајуће пороте и у решавању врховних судова када се заузимају начелни ставови и схватана, а не и када се инстанционо решава” ( 31 ). Овакво схватање могло би се прихватити само у случају усвајања концепције о тзв. квалифпкованој пороти. Једино квалификовани, стручни поротници могли би да учествују равноправно са професионалним судијама у седницама већа врховних судова и онда када се расправљају питања принципијелног и општег значаја. Према томе, може се закључити да судије-поротнике треба увести у сва судска већа, укључујући и врховне судове када одлучују по правним лековима. Y погледу састава судских већа која решавају по правним лековима такође постоји више различитих мишљења. Једни сматрају да професионалне судије треба да буду у већини, јер у поступку пред вишим судом „претежу правыа питана”. Овакво схватање изражава сумњу у способное! судија-поротника и губи из вида повезаност чшьеничних и правних питана у конкретном предмету. Има и таквих предлога да треба размотрити могућност увоЬена ~шире пороте”, тј. да пред вишим судом поред тројице професионалних судија учествује четири или шест, па чак и више поротника, што би приближило судско оддучивање осталим формама колективног саветског одлучивања ( 32 ). Постоји и мишљење да однос сталних судија и судија-поротннка у поступку пред вишим судом треба да буде исти као у судским већима првог степена. Пошто се у погледу одлучивања не прави разлика измеЬу првостепеног и вишестепеног суЬена, нема разлога ни оправдана да се таква разлика чини у погледу састава судског већа. По овом питану најбоље je да се прихвати законодавно решене које се предвиђа за случај одржавана претреса пред вишим судом, тј. састав судског већа од двојице судија и тројице судија-поротника (чл. 20, ст. 2. и чл. 22, ст. 1. ЗКП). VIII Слабости у досадашнем практичном функдионисану установе учешћа грађана у суђењу указују да и даље, као веома актуелан, остаје

(31) Др Мирко Перовић, рад цит. под 18), стр. 213; др Ото Центнер, цит. рад, стр. 9. (32) Др Миленко .Товановић, цит. дело, стр. 121.