Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

400

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

низоване пољопривредне производил, у крајњем, воВења једног предузећа ( 6 ). Према напред изнетом, аграрии уговор ce објашњава као уговор о вођењу пољопривредног предузећа, пољопривредног газдинства, али ce тиме не дају правый појам и правые карактеристике овог уговора. Y ствари, објашњава се само циљ уговора. 3. Емфитеуза. Емфитеуза je, према италијанским правним писцима, пољопривредни уговор који потиче од најстаријих времена, a који je пребродио дуг историјски процес. Y овом историјском процесу била би значајна три момента. Први, када je емфитеуза била средство да се колонизуЈУ јавна земљишта (у својини државе и цркве), која се нису могла отуђивати или се није желело да се отуЁе, већ су се уступала на неограничено коришћење уз плаћање канона од стране емфитеуте. Други моменат, када су и појединди земљопоседници угледајући се на цркву и државу могли уступити земљиште емфитеутн. Овај други период je карактеристичан за почетак модерног доба. Трећи моменат, који je резултат савременог развоја карактеристичан je по две своје особине; а) обавезом емфитеуте или корисника да побољша добијено земљиште, и б) правом да он путем отплате постане искључиви власник земљишта. Y оваквом односу италијански правници виде два интереса и две равноправие воле. Они виде интерес и вољу која се заснива на својини земљшпта и другу волу која je одре Вена са тежњом да се дође до уживања земљишта и његовог побољшања уз плаћање годшшье закупнине канона. Према тохме, елементи овог уговора, према италијанскихМ правницима, били би: зехмљиште, побохыпагье земљишта и канон, што у новим економским и правним односима и нравном систему даје ехмфитеузи облик уговора. Оваква доктрина, Схматрају савремени италијански правый писци, дошла je до изражаја у важећем италијанском ГрађанскОхМ законику чл. 957 —977. МеВутим, са овим углавном ошптеусвојеним хмишљењем гшак je тешко сложити се. Пре свега, ова материја je регулисана у одељку о својини ( 6 а). Друго, деталио су законом императивным нор.мама (lus cogens) регулисани односи сопственика и емфитеуте, и то регулисање не зависи од воле странака у односу. То значи да je реч о хматерији која није претежно уговорне природе, већ нека врста законских обхшгација везаних за посебан облик земл>ишые својине и коришћења пољопривредног земљишта. Захим, и када je ехмфитеуза врехменска, временски ограничена, она се не хможе конституисатн за период краћи од 21 односно 20 година, а свако краће уговарање не би имало правног дејства ( 7 ). Све нас наводи на то да и поред извесне либерализације у правним односима и све значајнијег утицаја воле у италијанској савременој емфитеузи, за разлику од класичне, останемо при схватану да je реч о једном посебном праву изведенохм из права землишне својине и да емфитеуза у ширем смислу спада у групу права jus in re aliena.

(6) Bassanelli, Contratti agrari atipici cit. (Foro Italiano, 1956, I, 104).

(6a) Одредбе о емфнтеузи налазе се у одељку који говори о својинн Књизи 111, италпјанског Грађанског законика. То значи да je ипак реч о својинском, а не уговорном односу.

(7) Y чл. 958. итахшјанског ГраЬанског законика се наводи да емфитеуза може биты стална и времеиска. Када je временска не може се установити у трајању краћем од 20 година.