Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

под утицајем ошдте еволуције и трансформације, постају динамичны, тј, статика се динамизира, но то je могуће само у извесној мери- Чим та мера буде достигнута, тј. чим брзина и садржина динамизирања статике, па према томе и законика, не буде била довољиа да право остане право, ревизија се намеће као немиыовна. За ово, мислимо, никакво друго објашњење није потребно, а никакво негирање није довољно оправдано. V, Законик je једно од средстава правке технике одн. тачније законодавне технике, Као такво средство, законик треба да буде такав да може што боље и што више да одговара стварним друштвеним односима и животным потребама. Да би се то постигло, поставља се често питање да ли постоје и посебна, специфична правила те правне технике, кад je у питану доношење одн. ревизија законика. И то како у погледу садржине тако и у погледу форме законика као општег правног акта најширег домета. А при томе се сва та правила законодавне технике могу поделити у две трупе: она која се односе на формални поступак израде, претресања, доношења и ревизије законика, и она која се односе на факта, чињенице, односе, стања и снаге које одређују садржину законика. Прва, тј. правила која се одыосе на формални поступак израде, претресања, доношења и ревизије законика предмет су формалног, процедуралног дела законодавне технике (дакле одговарају, углавном, ономе што проф. Жени назива construit) и назнвају се сползном законодавном техником. Друга правила, тј. она која се односе на факта, чшьешще, односе, етања и снаге које одређују садржину законика предмет су материјалног дела законодавне технике (дакле одговарају, углавном, оном што проф. Жени назива donné) и називају се унутрашњом законодавном техником ( 21 ). Ми бисмо се овде задржали само на једном шгтању у оквиру спољне законодавне технике, и то на питању коме треба поверити припрему и израду једног законика. Као што je познато, предлог закона у највећем броју случајева, и још увек као правило, израђује надлежни ресор управе, уз евентуалну сарадњу и помоћ ужег круга стручњака- За израду законика се сматра да тај поступак није могућ a није ни добар. Само, ако je при изради законика потребно применити други поступак, поставља се питатье који: да ли израду законика (разуме се пројекта нацрта) поверити једном лицу или то треба поверити једном одређеном, по правилу малом бро-

изазивају тешкоће. Министар правде има да спроведе све ове извештаје одмах и непосредно комисији за кодификацнју. Та ће комисија, пошто испита сва документа, јуриспруденцију нзјвишег суда, као и законодавни напредак који je у том погледу направлен у другим зем.ъама, a који би се могао прихватити и у Шпанији, подносити свакпх десет година формулисане предлоге о реформама које би требало предузетн.

(21) Као општа дела в.: F. Gény: Science et technique en droit privé positif, t. I—IV, Рзхлэ, 1914—1924, F. Gény: La technique législative de la codification civile moderne, y Livre centenaire du Code civil, t. 11, Paris, 1904, p. 989—1038; A. Colmo: Tecnica legislativa del Codigo civil argentino, Buenos Aires, 1917; A. Angelesco; La technique législative en matière de codification civile, Paris, 1930; E. Zittelmann: Die Kunst der Gesetzgebung, Berlin, 1904; F. Schlegelberger: Rationalisierung der Gesetzgebung, Berlin. 1927; J. W. Hedemann; Über die Kunst gute Gesetze zu machen, u Festschrift Otto Gierke, Weimar, 1911; R. Savatier; L’art de faire les lois Bonaparte et le Code civil, Paris, 1927; Б. Бдагојевић; Кодификација граћанског права, у часоппсу Правосуђе, 1935; стр; 261—281, 352—364, 554—562; П. Аукић: О неким проблемима кодификације, у часоггасу Архив за правне и друштвене науке, 1954, стр. 121—144.

289

НЕКА ОПШТА ПИТАЊА ДОСАДАШЊИХ КОДИФИКАЦИ J А ГРАБАНСКОГ ПРАВА