Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

411

АГРАРИИ УГОВОРИ Y ИТАЛИЈ ДИСКОМ ПРАВУ

Y погледу правые природе наполице у сточарству, у италијанској правној теорији не постоји јединствено схватање. Неки правый писцы сматрају да je наполица у сточарству један посебан вид закупа. То би, по њима, био закуп чији су елементи одређени, а то значи одре Вена je ствар предмет закупа, а закупнина као други елеменат није предвиђен у новцу него у производима. Пеки сматрају да je реч о уговору о делу. Наиме, да je наполичар код уговора о наполици у сточарству обавезан да изврши одређени рад негованье стоке и старагье о њој, аза тај рад добија награду не у новцу, већ у натури. Други сматрају да je уговор о наполици у сточарству немогуће уврстити у било који облик уговора о закупу или уговора о делу, већ да он представља један посебан уговор. Трећи заступају мицтл>ење да je уговор о наполици у сточарству један вид ортаклука, у коме се уговорне стране удружују дајући одре Вена средства ради поделе користи која се добије. Наиме, они сматрају да je у том ортаклуку удео сопственика у натури одреВени број грла стоке, а удео наполичара у раду који се састоји у чувању и неговагьу поверене му стоке. Иако тако, тврде овн писци, овде се корнет и губици расподељују зависно од споразума странака или месних обичаја. На основу тога закључују да je ту реч о једном посебном ортаклуку società particolare. Међутим, свим напред наведеним мишљењима могу се ставити одреВене замерке и у извесном смыслу неки италијански правый писци то и чине, пре свега, када je реч о схватању да je наполица у сточарству један вид закупа, одмах пада у очи то, да je врло тешко утврдити ко je закупай а ко закуподавац, jep су узајамна права и обавезе врло различите, а нарочито када се имају у виду посебни облици наполице у сточарству парцијална наполица и наполица са обезбеВењем пашњака. Ни уговор о делу не би могао да буде објашњење за наполицу у сточарству, jep се наполичар не обавезује да само обави одреВени посао, већ и да трајно у току једног релативно дужег периода, сарађујући са власником и под његовим руководством. негује и унапређује поверено му стадо. Наравно, још je већа разлика ако се узму у обзир два посебна вида наполице у сточарству. Исто тако, не би се могла прихватити ни она схватања која наполицу у сточарству сматрају посебним видом ортаклука. Истина, када je реч о парцијалној наполици, онда je ово схватање у основном исправно. МеВутим, када je реч о друга два вида наполице у сточарству, ово схватање се не може прихватити. Цил> ортаклука јесте да се на основу заједничког фонда, који je створен од удела уговорних странака који се могу састојати из новца, добара и личног рада, оствари зарада и да се иста подели. Попел мената давање удела ради стварања заједничког фонда и вршења одреВене активности ради зараде и њене поделе, сви правый писци се слажу да je потребна и намера да се оснује ортаклук affectio societatis. Овај елеменат намера да се оснује друштво-удружење, по правилу не постоји код наполице у сточарству. Уговорне стране немају намеру да оснивају друштво нити да одговарају за права и обавезе које би теретиле тако удружену имовину заједнички фонд. Велико je питање да ли оно што дају уговорне стране може имати карактер ортачког удела у конкретном послу. Y сваком случају, реч je о једном посебном односу, чија еврха није