Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

412

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стварање заједничког фонда ради вршења неке посебне делатности. Овде такоБе не би било деловоВе и свега оног што у једном ортаклуку по правилу посхоји. Стога правила о ортаклуку, сматрају неки италијански гшспи, не би могла доћи до неке практичне примене. Поред тога, они истину као аргуменат да je у италијанском законодавству уговор о наполиди у сточарству врло детаљно регулисан, па нема потребе за тражењем неке аналогије и примене неких других правила која регулишу сродне уговоре. Тамо где законодавац сматра да постоје сличи ости, он непосредно у самом тексту закона упућује на одговарајуће одредбе, па je то за праксу довољно. Стога ови писди сматрају да овај спор у извесном смислу има више теоријски карактер ( 32 ). 10. Закључак. У италијанском аграрном праву и поред извесних теоријских уопштаваньа, са којима се не бисмо могли у целини сложити, извршен je озбиљан напор на полгу класификације, теоријског уобличавања и непосредног практичног нормирања правних односа у пољопривреди. Аграрии уговор, који се, као што смо видели, врло широко схвата као једна нравна институција, односно, по некима, као правно средство за остварење овпх сложених односа, врло je детаљно разраВен. Ово питање није обраЬивано само у оквиру уцбеника за аграрно право и многих чланака, него му je посвећен и низ врло значајних монографија. Резудтат тога теоријског рада није изостао, jep je ова материја врло детаљно разраВена у законодавству. Поред основних одредаба италијанског ГраВанског законика од 1942. године и низа посебних закона, који су донети после para, а нарочито пре неколико година, ова материја je у доброј мери регулисана и обичајшм правом, које има вершки значај за непосредне односе уговор них страна. Поред тога потребно je истаћи и утицај италијанске судске праксе која, водећи рачуна о локалним обичајима на које ггначе законик и закони често упућују, при решавању конкретних случајева примењује правила италијанског обичајног права. Запажа се једна основна тенденција, а то je одре Вена заштита економски слабије стране: наполичара и закупца који непосредно обраВује земљу личним радом или радом своје породице. Истина, ова материја je и даље у стадном мењању и у току су припреме низа измена у законским прописима. Све те измене, као што смо навели, имају за циљ да постепено побољшају положај непосредних пољопривредних произвоБача и да тим путем повећају њихову заинтересованост и продуктивност рада. Сасвим je јасно да све ове измене и реформе не могу у знатној мери утицати на измену структуре полюпривредне производив и друштвених односа на италијанском селу, за то су потребни општи друштвени захвати и промене које би изменило читаву социјалну структуру. МеБутим, није за потцењивање ни успешан рад правне теорије, која je у знатној мери успела да допринесе побољшању законских прописа у овој врло осетљгшој правној материји и још осетљивијим друшхвено-економским односима на италнјанском селу.

Ар

Радомир Буровић

(32) Luigi Ollivero: La soccida, Milano, 1938, p. 138—149