Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

428

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАК¥ЛТЕТА

чују другим суседним партијама. Интереси Народноос/лободилачке борбе Народне револуције захтевали су јединствено учешће у борби свих народа Југославије. То се види и из једног писма које je делегат ЦК КШ и Врховног штаба НОВ и ПО Југославије Светозар Вукмановић „Темпо” упутио Областном комитету КПЈ 2. октобра 1943. године, у коме, између осталог, пшпе: „На ваша писма и материјал ja вам сада нећу опширно одговорити, пего ћу вам дати нека објашгвења и упутства за дали рад: 1. Из ваших материјала види се да ви већ сада потпадате под утицај велико-албанске клике у погледу будућих граница измеВу Југославије и Шигшије. То се јасно види из следећих ваших схавова; a) Y прогласу Обласног комитета ви кажете, обраћајући се шиптарском народу, да je Митровица, Вучитрн, Подујево предата српским четницима. То у ствари значи да ви већ сада признајете да Митровица, Вучитрн и Подујево у ствари треба да припадну Шипнији. 6) Y чланку Фадила Ходе, у вашем листу „Слобода”, говори се како je Качаник и нека друга мјеста населена Шиптарима предан бугарском окупатору. То значи да ви већ сада признајете да та места треба да припадну Шипнији итд. Овакав ваш став у ствари je став велико-албанске реакционарне клике Бали Комбтара. Ова реакционарна клика у ствари хоће да изазове борбу против српског народа истичуВи паролу етничке Албаније. Ваши горњи ставови у ствари прикривено истину нету паролу. Мейутим, наш став по том питању je јасан. Ми смо за заједиичку борбу народа Космета са осталим народима Југославије против фашистичких окупатора и свих гьегових слугу. Само тим путем сви народи Космета моћи ће извојевати своју пуну националну слободу. Што се тиче питања будућих граница између Јутославије и Шипније, то ће ce решавати y братској слози и сарадњи између Народно-ослободилачке војске Југославије и Већа народног ослобођења Јутославије и Народно-ослободилачке војске Албаније и Већа народног ослобођења Албаније на основу права самоопредељења народа. Како ће се вршити та разграничења то ће зависит од развоја политичке ситуације у Јутославији и Албанији. А ми данас не смемо ништа одрейено поставлати по том питаньу. 2. Из ваших материјала некако излази да једннице Народно-ослободилачке војске Косова и Метохије представлају неку засебну војску која није саставни део Народно-ослободилачке војске Југославије. Ви некако себе постављате на равно ј нози са Народно-ослободилачком војском Југославије и Народно-ослободилачком војском Шшшије. То опет долази отуда што се плашиге да јавно иступите као део Народно-ослободилачке војске Јутославије због расположења пшптарских маса. Са таквом линијом ви, апсолутно, морате прекинути” ( 29 ). И данас, после више од две деценије, научни истраживачи и помтички радници имају различите ставове у оцени наведеног места из резолуције и I конференције (заседања) Обласног народноослободилачког одбора. Ако се у целини погледа рад Прве конференције Народноослободилачког одбора за Косово и Метохију, види се да je у основи радила у духу

(-29) Покрајински завод за историју Приштина, докуменат бр. 177.