Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

429

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НОО ЗА КОСОВО И METOXHJY

одлука II заседања АВНОЈ-а (иако обласна руководства пре одржавања конферендије ннсу добила писане материјале ca II заседања АВНОЈ-а), али je ипак понела печат свих фактора који су се стекли у том моменту. И поред тога што je одржана непуыу годину дана пред ослобођење Косова и Метохије, Прва конференција Народноослободилачког одбора за Косово и Мехотију одржана je у врло тешким условима, и није се могла организовати на подручју Области. И сама чињеница што je одржана Прва конференција (заседање) Обласног народноослободилачког одбора била je значајан политички догађај у овом крају и имала je широког одјека у антифашистичким масама, а извесног утицаја и на остали део маса. Конференција je у резолуцији и прогласу позвала народе Косова и Метохије да одлучно ступају у заједничку оружану борбу народа Јутославије против окупатора и његових помагача, са напоменом да je то „пут којим ће доћи до слободе и права на самоопредељење” ( 30 ); Салю одржавање I заседања, избор Народноослободилачког одбора и његово деловање као органа народноослободилачке борбе у периоду до ослобођења угицали су на стварање аутономне јединице на подручју Косова и Метохије. Y току рата било je тенденцща за прикључење Косова и Метохије Ллбанији код неких руководећих луди у народноослободилачком покрету Албаније (Сејфула Малешова, Имер Дишнща и др.). То се види из садржине преговора вођених између представника Главног народноослободилачког одбора Албаније и „Бали Комбтара’’ на конференцији у Муки (Албанија) августа 1943. године, где Имер Дишница пада на позиције „Бали Комбтара”, а посебно по питању „Велике Албаније” и повезано са тим Косова и Метохије ( 31 ). Са паролом „Велике Албаније” у ратном периоду стално су наступали италијански окупатори, квислиншке владе у Тирани, „Ба,лн Комбтар” националистички профашистички покрет и реакционарни елементи на Косову и Метохији. Рад I обласне конференције текао je на два језика шиптарском и српском, а документ резолуција и проглас били су предложени и усвојени на два језика. Записник о току рада конференције објављен je у листу „Слобода”, органу Народноослободилачког одбора Косова и Метохије, број 12, 13. и 14. од новембра децембра 1943. и јануара 1944. године. Тај број листа „Слобода” врло брзо je пао у руке немачким фашистима, и они су га одмах превели на српски језик тако да се тај превод сачувао у Историјској комисији ПК СКС као један од докумената о раду I заседања Обласног народноослободилачког одбора С 32 ). Документа I заседања резолудија и проглас објављени су после рата у „Народном одбору АКМО 1943 —1953. године”. Занимљиво je напоменути да у тексту резолуције са I заседања Обласног народноослободнлачког одбора, објављеног у овој кгьизи и у преводу листа „Слобода” који су са шиптарског на српски језик извршили немачки окупатори 25. V 1944. године постоје приличие разлике. Y овом преводу недостају неки врло

(30) „Народни одбор АКМО 1943—1953. године”, стр. 15.

(31) Владимир Дедијер: „Југословенско-албански односи 1939—1948 год.”, стр. 91—95. (32) Покрајински завод за историју Приштина док. бр. 1316.