Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЗАШТИТА РАДНИХ ЉУДИ У ВЕЗИ СА ЗАСНИВАЊЕМ РАДНОГ ОДНОСА

Заштита у радној организацији и судска заштита* Начелно je познато да je поводом спорова на раду и у вези са радом гарангована одређена заштита права и интереса радника, и то у радној организации и пред судом. Мање je, меВутим, познато да не постоји сагласност око тога да ли и када радни човек има право на приговор и во ђење радног спора поводом ступања на рад, односно заснивања радног односа. С обзиром на ово, у тексту ће бити речи о законским решењима и неким потребама праксе у погледу заштите права радних л>уди приликом заснивања радног односа. I Према чдану 14. Основног закона о радним односима ( х ) радницима je обезбеђена суДска заштита у остваривању права на раду и по основу рада (подвукао В. Б.) у радној организации по поступку који je утврђен законом. Да би радник могао да поведе радни спор, потребно je да je корисхио право на приговор у радној организации (чл. 122, ст. 1. и чл. 124, ст. 2. 03Р0). Тежиште je, према томе, на остваривању односно на заштити права унутар радне организације. Само онда ако радна заједница остане при својој одлуци, којом je оддучила о праву или обавези радника, или не донесе никакву одлуку у одрейеном року, радник може да поведе радни спор код суда, ако му je повређено неко право или непосредни лични интерес. Како произилази из одредаба Основног закона о радним односима (чл. 14. и чл. 124), ова заштита je гарантована радницима који се налазе у радном односу и онима којима je радни однос престао. Због тога je планом 23. Основног закона о радним односима посебно регулисано право на вођење радног спора поводом конкурса и подвучено да се спор поводом конкурса „сматра радним спором”.

(*) Са малим изменама и допунама овај текст представља део магистарског рада „Стуна рад са становишта остваривања права на рад", одбрањен 1968. г.

(1) Основнп закон о радним односима (ОЗРО) пречишћен текст, Сл. лист СФРЈ, бр. 43/1966.