Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

438

ЛНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

такође не испугьава услове, није повреБено право ни непосредни лични интерес. Такво схвахање je тешко прихватљиво, јер je оно блиско приватистичком гледању на радне односе. Уосталом, такав став je супротан и одредби чл. 23. Основног закона о радним односима, према којој „сваки учесник у конкурсу има право на приговор и воБегье радног спора”. Ако се анализирају одредбе о радном спору поводом конкурса, уочава се да су услови за воБегье спора објективизовани. Потребно je, найме, да je изабран кандидат који не испугьава услове, или да je извршена таква повреда поступка која je могла битно утицати на избор кандидата, и тада учесници у конкурсу могу уложити приговор, а затим са успехом повести радни спор. Под поменутим прегпоставкама се, дакле, не траже нихсакви други услови на страни кандидата да би могао добит радни спор, изузев да je учесник у конкурсу (чл. 23. 03Р0). Радни човек, учесник у конкурсу, има у тим условима право на приговор и воБегье радног спора, без обзира да ли сам испугьава услове за даго радио место или не. Становиште, по коме учесници конкурса који не испуњавају услове за рад на оглашеном слободном радном месту немају право на воБегье радног спора против одлуке којом je на рад примљен радник који такоБе не испугьава услове, почива на идеји да je радни спор дозволен само онда када je повређен закон илгг непосредни лични интерес радннка. Y конкретном случају пријем на рад радника који не испугьава услове, ако je било реалних могућности да буде примљен радник који испугьава услове, представља повреду права на рад. С обзиром да je повреБено право на рад радног човека, то би и из тих разлога постојала неспорна потреба да се дозволи воБегье радног спора и учесницима који не испуњавају услове за рад на радном месту. Уосталом, они имају право на то као учесници конкурса. Y условима друштвене својине и самоуправних друштвених односа радник као самоуправљач има право и обавезу да се стара и о другима и другптвеном интересу те критериј повреде личног интереса за признавагье Аештимације у радном спору поводом конкурса објективно представља неразумевагье новог положаја и улоге човека. Према томе, у горе третираном случају, учеснику конкурса не може се порицати правом призната легитимација за воБегье радног спора са мотивацијом да му лични интерес није повреБен. Слична je ситуација и када радна заједница прими на рад више радника него што je конкурсом тражено, или ако радник буде пргшљен на рад, а радно место није било претходно јавно оглашено као слободно. Поставља се пигагье да лгг у тим случајевима радни људи који нису учествовали у конкурсу имају право на приговор и воБегье радног спора. Ако je радно место попугьено без јавног оглашавагьа, онда заинтересовани радни луди нису могли знати за слободно радно место, а ако je примљено више радника него што je тражено огласом о конкурсу, заинтересовани радници то нису могли предвидети, те се, немајући потребне елементе да процене своје изгледе, нису ни пријавили за рад на слободном радном месту. Радна заједница je овде прекратила обавезу јавног оглашавагьа слободннх радшгх места и тиме битно утицала на одлуку о пријему радника на дато радно место.