Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

441

ЗАШТИТА РАДНИХ ЉУДИ Y ВЕЗИ СА ЗАСНИВАЊЕМ РАДНОГ ОДНОСА

ма шоширио. То би, у ствари, учинило да право на вођење радног спора у погледу ступавьа на рад имају свн радни људи који испуњавају услове за рад на датам радном месту, или чак сваки грађаннн у случају повреде обавеза од стране радне заједнице радне организације у погледу гарантованог права на рад. То бп довело до конституисања права на неку врсту јавнг тужбе, јер би сваки граВанин, под одреВеним условима, имао право да поводом заснивања радног односа поднесе тужбу суду ради заштите права на рад. Та тужба би могла имати и ширу примену, као што je раније и предлагало ( п ). Спор би се, дакле, водно поводом неизвршења обавеза радне заједниие радне организације у погледу папуњавања слободних радних места, односно остваривагьа Уставом гарантованог права на рад. Оваквим решењем би се, вероватно, прешли оквири радног спора у уобичајеном смислу те речи, али je то посебно питање за расправу. 111 Сви напред изнети предлози у погледу заштите радних нуди приликом попуњавања слободних радних места полазили су од постојећег позитивное законодавства и теорије, а за основу су узимали садашња решена, те на њој тражили и предлагали нова, што не значи да се евентуално не би могла поставити и другачија. Могло би се на пример, регулисати и тако, да после приговора поступак дане води синдикат, с тим што би он, у сваком случају када je повређено право на рад радног човека и обавеза радне заједнице радне организације у погледу права на рад, био дужан да поведе радни спор. Разуме се да законодавыим решењима не би били решени сви проблеми у погледу заштите права на рад приликом заснивања радног односа. Потребно je, због тога, јачати институцију приговора и заштите права унутар радне организације. Било би веома корисно да се одлуке о при ј ему на рад, одредбе аутономних општих аката и су деке одлуке на систематски начин објављују и учине доступним широј јавности. О њима би требало водити дискусије у којима би се ггрихватала добра и указнвало на слаба решена, што би било од велике користи за аутономно и законодавно регулисање заснивања радног односа и, посебно, у погледу доношења одлука о пријему на рад. Садашње законско схватање радног спора не одговара потребама заштите права на рад у самоуправном друштву. Из напред наведених разлога требало би дискутоване одредбе менати, остављајући више слободе радним заједницама, али и гарантујући одговарајућа средства заштите, посебно приликом заснивања радног односа односно попуњавања слободних радних места.

Влајко Брајић

(и) Ар М. Перовпћ, Народна тужба, Политика од 10. XII 1967, стр. 7,